Izvor: Politika, 05.Feb.2010, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od uglja do gasa i nazad
Inspekcija u Čačku naložila Fabrici hartije „Božo Tomić” da zatvori termoenerganu na ugalj
Čačak – Stanovnici industrijske zone u Čačku zahtevaju zatvaranje termoenergane na ugalj u susedstvu, jer im to postrojenje Fabrike hartije „Božo Tomić” remeti život. Inspektor za zaštitu životne sredine naložio je 5. januara upravi preduzeća da u roku od 30 dana izmeri buku i aerozagađenje, dostavi taj dokument i ugasi energanu, dok je gradska >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << uprava još pre dve godine saopštila da u Čačku nema budućnosti za kotlove na ugalj.
Novi vlasnik fabrike kupio je, sa papir mašinama, i termoenerganu i pravo da sa njom radi.
Kako pronaći rešenje kad svi pričaju drugu priču i svi su u pravu?
– Ukoliko nam zatvore energanu, moramo zaključati fabriku koja mesečno proizvodi 1.500 tona papira i zapošljava 291 radnika. To će za nas da bude jedino rešenje – kaže za „Politiku” generalni direktor Fabrike hartije Ljudmil Ličkov.
Fabrika je počela da radi davne 1930. godine kao drugi industrijski pogon u Čačku (posle pivare). Najveću investiciju u svom veku dočekala je 1984. godine, kada je sagrađena energana i počeo da radi kotao na ugalj dajući 40 tona pare na sat. Sledeće godine proradili su turbina i generator, čija je snaga čak 8,6 megavata, a sve instalacije su pripremljene za još jedan toliki izvor struje.
Energana je radila na ugalj iz Ibarskih rudnika do početka devedesetih i rata, posle čega je, koristeći isto gorivo, aktivan ostao samo kotao dajući paru za fabriku, dok struja nije više proizvođena. Zatim je, 2000. godine, od beogradske Fabrike hartije kupljen kotao na gas, ugrađen na mesto predviđeno za drugu liniju energane, i radio samo za potrebe proizvodnje Fabrike hartije.
Jula 2007. godine vrednost kapitala čačanske fabrike bila je procenjena na 4,6 miliona evra, dok su dugovi iznosili pet miliona evra, i tada je na aukciji prodata kompaniji „Čestijm" iz Bugarske, za 90,9 miliona dinara.
– Kad je 2000. godine instaliran kotao na gas, kubni metar tog energenta koštao je osam, a sad je cena čak 32 dinara, dakle četiri puta više. Tu se gubi svaka računica jer je mesečna proizvodnja vredna 33 miliona dinara, a za struju i gas moramo da damo 20 miliona dinara – veli Ličkov.
On napominje da je novi vlasnik, zbog gubitka na proizvodnji, svakog meseca dotirao fabriku svojim novcem i istovremeno uložio 1,5 miliona evra u potpunu obnovu stare energane na ugalj, koja je proradila početkom ove godine.
– Na našoj deponiji, energetska jedinica na ugalj četiri puta je jevtinija nego na gas, to bi nam donosilo mesečnu uštedu od osam do deset miliona dinara i rentabilnu proizvodnju. Ni drugi se ne uklapaju. Fabrika hartije u Beogradu, posle pauze od sedam, osam godina, radila je sa papir mašinom samo nekoliko meseci i zaustavila je, zbog troškova za mazut i gas. Sad kupuju od nas šrenc, papir za proizvodnju valovite lepenke. Iz istog razloga zaustavljena je i papir mašina u Novom Kneževcu – priča direktor.
Neizvodljivo je, navodi on, pokrivanje troškova za gas podizanjem cene papira. Konkurenti imaju prednost: fabrika u Belišću radi na gas koji je u Hrvatskoj znatno jevtiniji nego kod nas i još ima bonifikaciju kao veliki potrošač, dok industrija papira u Maglaju, koju je nedavno kupila jedna turska korporacija, radi, razume se, na bosanski ugalj.
– I mi sada ložimo ugalj iz Banovića, koji ima tri puta manje šljake i ukupnog sumpora od uglja iz Ibarskih rudnika. Čak su i drugi čačanski potrošači, Sladara i JKP „Čačak”, bili zainteresovani za našu paru, jer bi je dobili jevtinije nego što je njihova proizvodna cena – ističe naš sagovornik.
Kako, na kraju, rešiti problem?
– Stručnjaci Instituta za javno zdravlje iz Kragujevca doći će 11. februara u Čačak, da bi izmerili emisiju štetnih materija, buku i vibraciju. Ukoliko degradacija životne sredine bude u dozvoljenim granicama, zahtevaćemo da nam se omogući nastavak rada energane. A ako je iznad tih granica, imamo pravo da znamo može li to postrojenje da se dogradi da bi radilo – kazao nam je Ljudmil Ličkov.
Gvozden Otašević
[objavljeno: 06/02/2010]
