Izvor: Politika, 25.Sep.2011, 23:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Od privrednog čuda do banatske provincije

Privatizacija u Kikindi je relativno uspešna, smatraju i u Regionalnoj privrednoj komori, ali sa aspekta brojki i važnosti sačuvanih preduzeća, ali ne i sa pozicije sudbina onih koji su ostali bez posla

Kikinda – Na ulazu u Kikindu iz pravca Bašaida sablasno prazna zgrada „Autokuće“ zarasla u korov. Svojom oronulom fasadom kao da upozorava na posledice loše privatizacije. Kod starijih Kikinđana sam pogled na objekat izaziva gorčinu.

– Ma, „Autokuća“ >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je nekada bila pojam! Dođeš, dovezeš kola, u jednoj prostoriji ti popravljaju auto, a ti u drugoj na monitoru pratiš radove! Sve perfektno, automatizovano, a ljudi predusretljivi – priseća se jedan Kikinđanin.

Pre tačno 21 godinu u „Autokući“ je prodato 4.000, a servisirano oko 16.000 automobila! Danas ovaj podatak deluje prosto neverovatno. Provocira. Tokom narednih meseci u njene hale treba da se usele mašine za proizvodnju kožne obuće. Italijanska investicija.

– U bivšoj SFRJ Kikinda je po visini plata i bruto društvenom proizvodu bila na drugom i trećem mestu, iza Celja i Maribora. Fabrika građevinskog materijala „Toza Marković“ tada je bila najveći proizvođač keramike u Evropi, zapošljavala 2.500 ljudi i godišnje proizvodila 100 miliona komada crepa! Livnica je bila čuvena u svetskim okvirima sa predstavništvima u Brazilu, Milanu, Njujorku... Imala je oko 7.000 radnika i proizvodila 17 pozicija za Dženeral motors! Danas su fabrike u Srbiji prezadovoljne kada dobiju jednu ili dve pozicije. Sadašnjem privrednom statusu Kikinde kumovali su rat, industrijalizacija, globalizacija, privatizacija, tehnološka zastarelost, nekonkurentnost... Sve ovo uzrokovalo je veliki industrijski pad. Mi smo trenutno na 40 odsto industrijske proizvodnje iz 1990. godine, što je frapantan podatak! Neke velike fabrike su potpuno nestale, druge, poput „Toze Markovića“, nakon privatizacije su proizvodnju i broj radnika svele na minimum. Naravno, imamo i pozitivnih primera, kao što je „Banini“, koji je uspeo da poveća proizvodnju, pa „Angrompromet“. I nekoliko manjih, privatnih firmi je uspelo lepo da se pozicionira na domaćem, pa i na inostranom tržištu. Iako građanima sigurno izgleda da nismo imali sreće u privatizaciji, prošli smo mnogo bolje nego neka mesta u Srbiji – kaže za „Politiku“ Nenad Grbić, član OV zadužen za privredu.

Da je privatizacija u Kikindi bila relativno uspešna, smatraju i u Regionalnoj privrednoj komori, uz naglasak da je takva kvalifikacija uvek lako izreciva sa aspekta brojki i važnosti sačuvanih preduzeća, ali ne i sa pozicije sudbina onih koji su ostali bez posla. Ni položaj zaposlenih nije lak. Kikinđani već godinama zarađuju ispod republičkog proseka, a vrednost njihove plate konstantno opada. Tako je 2008. godine prosečna kikindska plata vredela 377 evra, 2009. već 336, a 2010. svega 311 evra!

– Godinama su ukidana radna mesta u industriji, a ja ne znam da li je ukinuto ijedno u javnom sektoru. Kada je u industriji bilo zaposleno za dve trećine više ljudi nego danas, imali smo manje budžetskih plata. Ovakvo stanje je neodrživo. Privreda ne može da trpi takav pritisak. Naši privrednici, iako u velikom broju izvozno orijentisani, imaju problem sa prometom robe, jer je država ukinula radno mesto jedinog fitosanitarnog inspektora u Severnobanatskom upravnom okrugu. Za Rumuniju izvoze preko udaljenijih graničnih prelaza, iako imamo prelaz u samoj kikindskoj opštini, samo ga treba ponovo otvoriti. Tu je i ogromna nelikvidnost u protekle dve godine. Privrednici ne mogu da naplate svoja potraživanja, a jedan od najvećih dužnika je država. Zašto nemamo bolju infrastrukturu, kada se zna da se polovina celokupne nafte i gasa u Srbiji crpi upravo u kikindskoj opštini. Nekada smo od rudne rente obnavljali i gradili. Sada se ta renta deli između države, pokrajine i opštine, pa mi dobijemo mrvice! Mogu jedino da zaključim da smo od privrednog čuda postali provincija – kaže za naš list predsednik Regionalne privredne komore Kikinda Tibor Šebek.

Nenad Grbić ipak kaže da nije sve tako sumorno. Kinezi su zainteresovani da podignu solarnu elektranu. Kažu, imamo najviše sunčanih dana u godini.

– Opština Kikinda radi na tome da postane povoljna sredina za investitore. U postupku smo sertifikacije pri NALED-u (Nacionala alijansa za ekonomski razvoj) kao opština sa povoljnim poslovnim okruženjem.. Nadam se da ćemo za mesec-dva završiti sertifikaciju i da će Kikinda biti prepoznata kao lokalna samouprava sa pogodnim ambijentom za strano investiranje i ulaganje, a samim tim dobiti i veći broj investitora – dodaje Grbić.

-----------------------------------------------------------

Kineske radnje i kladionice

Sunovrat privrede kao da je uzdrmao i bračne odnose, te se Kikinda našla među prvima u državi po broju razvoda. U školskim klupama je i sve manje đaka, pa nekim odeljenjima preti spajanje. Jedino kineske radnje, sportske kladionice i poslovnice raznih banaka dobro rade. Ni bašte kafića nisu prazne, što znači da u Kikindi još ima onih koji mogu da troše.

Silvija Miletin

objavljeno: 26.09.2011

Nastavak na Politika...