Izvor: Politika, 25.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od ponosa do smetnje
Da li je sastanak vicepremijera Božidara Đelića i predsednice Saveta za borbu protiv korupcije Verice Barać, poslednjeg radnog dana ove nedelje, početak jednog lepog prijateljstva vlade i ovog antikorupcijskog tela, ili samo kupovina vremena kakvu smo imali prilike da vidimo za mandata ranijih vlada, uskoro će biti moguće bar naslutiti. Naime, početak decembra mogao bi se smatrati pristojnim rokom da vlada ponudi Savetu odgovore na dva konkretna pitanja koja se odnose na prodaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << "Ce marketa" kompaniji "Delta".
Prvo je pitanje da li su tačni navodi iz Memoranduma do koga je došao Savet, a iz kojeg se da zaključiti da je kupovina "Ce marketa" dogovorena tajnim sporazumom bivšeg direktora tog trgovinskog lanca (danas čoveka s poternice) Slobodana Radulovića, Milana Beka i Miroslava Miškovića, do koga je, kako se navodi, došlo uz posredovanje ljudi iz vlade.
Drugo, kako je moguće da je "Delti" dozvoljeno da preuzme "Ce market" pre nego što se Antimonopolska komisija izjasnila o tome da li tom kupovinom "Delta" prelazi procenat učešća na srpskom tržištu od 40 odsto i time stiče monopol. Kako je Verica Barać izjavila za "Politiku", za dve nedelje bi vlada i Savet trebalo da izađu s konkretnim predlozima kojima bi bila poboljšana efikasnost ovog tela i napokon uređen njegov odnos sa izvršnom vlašću.
Članovi Saveta bili su ponos prve DOS-ove vlade dok nisu počeli da traže da se moć političara, naročito onih na vlasti, ograniči. Kada su, samo nekoliko meseci po osnivanju, članovi Saveta najpre predložili da se donese novi zakon o finansiranju političkih partija, kao i zakon o sprečavanju sukoba interesa i zakon o poreklu imovine, a potom počeli i da insistiraju na tome, kratka idila sa osnivačem je prekinuta. A zahtev da se Savetu dostavi spisak ministara koji su članovi upravnih odbora javnih preduzeća (mnogi članovi vlade sedeli su u više UO istovremeno i primali apanaže), u Nemanjinoj ulici shvaćen je kao udar na vladu.
Ministri promoteri
Poslednji povod za sukob vlade i Saveta bila je ocena predsednice ovog antikorupcijskog tela da kompanija "Delta" ima monopolski položaj te da je nezakonito preuzela "Ce market".
A povod za tvrdnje da vlada ne štiti Savet koji je osnovala nađen je u činjenici da je vicepremijer Đelić otvorio šoping mol "Delta siti" gotovo u isto vreme kada je advokat Miroslava Miškovića Goran Draganić, koji je ujedno i u pravnom timu Demokratske stranke, podneo krivičnu prijavu protiv Baraćeve zbog sumnje da je zloupotrebila službeni položaj i iznošenjem neistina i paušalnih ocena bez dokaza nanela štetu "Delti".
Prethodno je i ministar ekonomije Mlađan Dinkić u selu Ključ kod Mionice otvorio fabriku za proizvodnju prirodne mineralne vode "Miona" koju je izgradila "Delta", dok je ministar Predrag Bubalo najavio i izmenu odluke o osnivanju Saveta za brendiranje Srbije kako bi se na taj način ipak omogućilo potpredsednici "Delte" Milki Forcan da bude na čelu tog tela, pošto je prethodno ocenjeno da je u sukobu interesa.
Ipak, kao što danas pojedini ministri učestvuju u promociji Miškovićeve imperije, tako je svojevremeno ministar kulture prve postpetooktobarske vlade Branislav Lečić otišao u posetu Televiziji "Pink", čiji je vlasnik kapital takođe stekao u Miloševićevom režimu. Lečić je to učinio u vreme trajanja sukoba Željka Mitrovića s članom Saveta Čedomirom Čupićem.
A nakon što je Savet za borbu protiv korupcije u svom izveštaju u maju 2004. godine izneo ozbiljne primedbe o stečaju i privatizaciji "Sartida", mesec dana kasnije ceo državni vrh se, na poziv novog vlasnika železare, američke kompanije "Ju-es stil", okupio u Smederevu na otvaranju nove visoke peći.
Sve prethodne vlade posle 5. oktobra 2000. godine najveći deo izveštaja, pitanja i preporuka Saveta koji je sama vlada osnovala krajem 2001. godine – ignorisale su. U gorem slučaju – kritikovale, jer Savet je vremenom, umesto savetodavnog tela formiranog da bi vlada pred međunarodnom zajednicom ulepšala sliku o sebi, postao najžešći kritičar izvršne vlasti.
Od svog osnivanja, Savet je vladi dostavio izveštaje o kršenju zakona i mogućoj korupciji u "šećernoj aferi", privatizaciji "Sartida", "Jugoremedije", Veterinarskog zavoda u Zemunu, "Mobtela", "Župe", "Agrosemena", "Nisala", "Keramike", "Semena", obrenovačkog "Bioproteina", "Duvana" iz Čačka, "Agrorume", leskovačkog "Zdravlja", a vladu je informisao i o prodaji poslovnog prostora bivšeg ZOP-a, privatizaciji i prodaji Nacionalne štedionice, kao i o kršenju zakona prilikom sklapanja ugovora o koncesiji za izgradnju autoputa Horgoš – Požega i podsticanju korupcije kroz Nacionalni investicioni plan i korišćenjem budžetskih sredstava u svrhu predizborne promocije političkih stranaka i njihovih aktuelnih ministara. Prema rečima Verice Barać, odnos aktuelne vlade prema Savetu ne odudara od dosadašnjeg ponašanja izvršne vlasti prema ovom telu.
– Odnos svih prethodnih vlada prema Savetu bio je promenljiv, jer nisu svi ministri istovetno ocenjivali naš rad. To je posledica nemoći koalicionih vlada. Vladajuće koalicije u Srbiji su nužne, a ne programske. Nedonošenje potrebnih antikorupcijskih zakona ne može se okarakterisati kao korupcija, ali svakako ne doprinosi sistemskoj borbi protiv nje – rekla je Baraćeva. Ona tvrdi da Savet nema iluziju da bi njegov uticaj na izvršnu vlast trebalo da bude veći nego što jeste.
– Savet je savetodavno telo, nije ni sud, ni policija. Naši izveštaji ne obavezuju vladu da postupa u konkretnim slučajevima na koje smo ukazivali jer ni vlada takođe nije ni sud ni policija. Zalažemo se da vlada sistemski sagleda problem korupcije, jer ukoliko korupciju svedete samo na krivično-pravnu ravan, odnosno gonjenju učesnika korupcionaških afera, onda je on praktično nerešiv – rekla je Baraćeva za "Politiku".
Gotovo da nije bilo izveštaja Saveta za borbu protiv korupcije koji je prošao bez podnošenja tužbi protiv Verice Barać. Prijave protiv Baraćeve podnosili su bivši ministar unutrašnjih poslova Dušan Mihajlović, aktuelni ministar za infrastrukturu Velimir Ilić, Bogoljub Karić, kompanija "Delta".
Opstrukcija u vladi
Prema mišljenju Nemanje Nenadića, programskog direktora "Transparentnost Srbije", i posle šest godina nakon osnivanja Saveta za borbu protiv korupcije teško da se može govoriti o postojanju prave saradnje vlade i ovog tela.
On smatra da je pri osnivanju Saveta postojala dobra namera, ali da reforme nisu kompletirane, odnosno do danas nije formirana agencija za borbu protiv korupcije.
– Agencija, čije se osnivanja najavljuje godinama unazad, trebalo bi da bude pravi kontrolni organ s konkretnim ovlašćenjima s kojim bi svi državni organi morali imali obavezu da sarađuju, koji će nadzirati rad organa koji se bave borbom protiv korupcije, baviti se primenom propisa iz oblasti rešavanja sukoba interesa, kao i primene propisa o finansiranju stranaka – rekao je Nenadić, za "Politiku". Inače, prema najavama iz vlade, agencija bi imala široka ovlašćenja, a odgovarala bi samo Skupštini. Bila bi, dakle, potpuno nezavisna od Vlade Srbije.
Međutim, Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije, pribojava se da je najavljeno osnivanje agencije indirektan način da se Savet ukine.
– Ukidanje Saveta je prethodnoj vladi bio najveći motiv za osnivanje agencije. Pored toga, najlakše je manipulisati telom čija je nadležnost striktno određena, što bi bio slučaj sa agencijom, gde bi se vlada uvek mogla pozivati na prekoračenje nadležnosti – smatra Baraćeva.
Nemanja Nenadić smatra da bi bilo dobro da ubuduće vlada na izveštaje Saveta i formalno odgovori, a ne da to čine pojedini ministri preko medija.
– Neka to budu i kontraargumenti, neka vlada ukaže Savetu gde je pogrešio jer su greške moguće. Samo neka sve to bude stavljeno na papir i predočeno javnosti – smatra Nenadić.
Mada iz poslednjeg, prekjučerašnjeg, saopštenja Đelićevog kabineta nije bilo moguće ni naslutiti da li vicepremijer zajedno sa svojim kolegama zaista namerava da se pozabavi spornim preuzimanjem "Ce marketa", ne bi bilo preterano zaključiti da bi pomak bio bilo kakav odgovor vlade, pa čak i onaj da nikakvog tajnog sastanka i "preuzimača" nije bilo. Koliko je ozbiljna u nameri da sarađuje sa Savetom, vlada će pokazati ako u što kraćem roku odgovori na konkretna pitanja koja Savet postavlja, a koja se ovoga puta tiču načina na koji je "Delta" preuzela "Ce market".
-----------------------------------------------------------
Svi bivši članovi
Savet za borbu protiv korupcije za proteklih šest godina napustili su: Slobodan Beljanski, Predrag Jovanović, Čedomir Čupić, Vojin Dimitrijević, Nikola Milošević, Zagorka Golubović, Ivan Lalić i Miša Brkić.
-----------------------------------------------------------
Dve faze Saveta
Savet za borbu protiv korupcije je od svog nastanka prošao kroz dve faze. Prvih godinu i po dana je radio uz podršku Ministarstva finansija, i u tom periodu je predlagao vladi donošenje osnovnih antikorupcijskih zakona: o javnim nabavkama, o finansiranju političkih stranaka, o sprečavanju sukoba interesa, o dostupnosti informacija od javnog značaja. Svi ovi zakoni su, s velikim odlaganjima i bitnim izmenama u odnosu na predložene tekstove, ipak doneti, ali je njihova primena otežana, delimično zbog nedostataka u samim zakonima, ali i nefunkcionisanja institucija koje treba da ih primenjuju. U drugoj fazi svog rada Savet se upustio u istraživanje fenomena krupne korupcije, koja se ne svodi samo na davanje i uzimanje mita, već suštinski proizlazi iz poremećenog odnosa tri grane vlasti – zakonodavne, izvršne i sudske.
[objavljeno: ]
