Izvor: RTS, 13.Feb.2022, 12:16
Od početka pandemije u svetu utrostručena količina medicinskog otpada – kako se odlaže u Srbiji
Medicinski i farmaceutski otpad je specifična vrsta otpada, može biti opasan i zahteva poseban način odlaganja. Pandemija koronavirusa aktuelizovala je potencijalne zdravstvene rizike i način odlaganja ovog otpada smestila među bezbednosne prioritete.
Količina medicinskog otpada u svetu od početka pandemije je utrostručena. I do 25 odsto ukupnog medicinskog otpada čini opasan otpad, rizičan po zdravlje ljudi i životnu sredinu. Takav otpad zahteva >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << poseban način odlaganja, a jedan od prvih koraka je razvrstavanje na mestu nastanka.
"U žute kantice se odlaže sve što je oštro, a u žute kese ono što nije oštro. Kada se kantice kese napune do dve trećine zapremine ona se zatvara. Kantica kada se jednom zatvori, više nema otvaranja. Na kantici se lepe nalepnice na koju medicinska sestra upisuje vreme u koje je kanticu zatvorila, njen potpis i iz koje naše ambulante je otpad potekao. Kada se takav otpad pripremi, higijeničarka u određeno vreme, prateći strelice puta infektivnog otpada u zgradi odnosi ga u centralno privremeno odlagalište odakle se taj otpad transportuje u postrojenje za tretman infektivnog otpada", kaže Ivana Slavković, lice odgovorno za upravljanje medicinskim otpadom u Domu zdravlja Voždovac.
Pravilno postupanje sa opasnim medicinskim otpadom, naročito infektivnim, ključni je preduslov u sprečavanju širenja raznih bolesti.
"Kada smo otpad izmerili, otpad se ubacuje u automatski parni sterilizator i počinje proces sterilizacije. Ne postoji mogućnost da iz aparata izađe nešto što nije sterilno. Proces sterilizacije traje sat i po, na temperaturi od 121 stepen, pod određenim pritiskom", dodaje Slavkovićeva.
Prema njenim rečima, sledeći postupak je drobljenje, i to se radi u aparatu koji se zove drobilica.
"Tu se drobi do neprepoznatljivosti. Kada se proces drobljenja završi, taj otpad više nije opasan. On postaje tretirani komunalni otpad i odlaže se u posebne kontejnere sa umetnutom crnom kesom", ukazuje Slavkovićeva.
Mina Cakić, PR JKP "Gradska čistoća'' kaže da tek nakon toga Gradska čistoća preuzima taj otpad, zatim ga odnosi na deponiju u Vinču i on se pohranjuje.
"Naravno ne pohranjuje se sa ostalim otpadom, već se prave posebne kasete u koje se odlaže samo medicinski otpad. Kada je u pitanju farmaceutski otpad, odnosno lekovi kojima je istekao rok trajanja dosta apoteka u Beogradu prima taj otpad, zatim ga oni predaju reciklerima koji se bave tim otpadom", napominje Cakićeva'.
Dr Svetlana Stanišić, doktor fizičke hemije, smatra da što se tiče sterilizacije i drobljenja - to je u redu za infektivni otpad i on se na taj način sasvim dobro sanira.
"Međutim, za hemijski otpad, za radiološki otpad, to nije dovoljno i to nije prava mera. Zato što visoka temperatutra u tom smislu sterilizacije ne uništava hemijske materije, tako da se tu koristi spaljivanje ili se koristi zakopavanje na posebnim deponijama koje su sanitarne, izolovane, imaju adekvatne pristupe da ne bi došlo do curenja, rasejavanja, a radiološki otpad bi trebao da se posebno odvaja i nosi u Institut za nuklearne nauke Vinča", kaže Stanišićeva.
Pred nama je dug put do dugoročnog rešenja. Uvođenje za zdravlje bezbednog i ekološki prihvatljivog načina postupanja s medicinskim otpadom, koristeći se iskustvima drugih zemalja - može biti dobra polazna tačka.
.jpg)
