Izvor: Politika, 09.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od maja bez viših škola
U Srbiji će postojati samo trogodišnje visoke škole, a samo će diplome pojedinih smerova nekih od njih pružati mogućnost nastavka studija na određenim fakultetima
Za nekoliko godina u našim domovima zdravlja, bolnicama i klinikama radiće strukovne medicinske sestre ili, recimo, strukovni medicinski radiolozi, strukovni zubni protetičari... Biće to samo jedan od rezultata transformacije sistema visokog obrazovanja u Srbiji. Zapravo, već od maja bi umesto viših škola >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u našoj zemlji trebalo da postoje isključivo visoke škole strukovnih studija.
S diplomom strukovnih studija moći će da se radi ili da se eventualno upišu jednogodišnje specijalističke studije. Samo će sa diplomom pojedinih smerova nekih visokih škola moći da se nastave studije na određenim fakultetima, uglavnom sa onima sa kojima visoke škole potpišu sporazum o saradnji. Znači, neće biti apsolutne prohodnosti. Studenti koji su se opredelili za strukovne studije uglavnom će sebi zatvoriti vrata univerziteta. Moći će, eventualno, bez polaganja prijemnih ispita da se upišu na prvu godinu željenog fakulteta, odnosno ponovo postanu brucoši.
– Po Zakonu o visokom obrazovanju, ubuduće neće više biti viših, već isključivo visokih škola i one nemaju pravo da organizuju akademske studije. Fakulteti su, međutim, u boljoj poziciji. Mogu da organizuju i akademske i strukovne studije – objašnjava za "Politiku" profesor dr Milan Skakun, predsednik Konferencije direktora viših škola u Srbiji i direktor Više turističke škole u Beogradu.
Osnovne studije visokih škola će biti trogodišnje. Posle toga studenti mogu da idu na specijalizaciju. Recimo, pomenuta viša škola koja bi trebalo da preraste u visoku školu strukovnih studija za ekonomiju i turizam organizovaće i specijalističke studije za upravljanje i za odnose s javnošću u turizmu. Dakle, po završetku osnovnih studija stiče se diploma strukovnog ekonomiste za turizam. A potom se može specijalizirati za menadžera, direktora, ili za rad u pi-ar službama u hotelima, turističkim organizacijama, agencijama. Studenti ove visoke škole će moći da nastave studije na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu (odsek za turizam i hotelijerstvo) i na Fakultetu za turistički i hotelijerski menadžment privatnog Univerziteta "Singidunum" u Beogradu.
– Moći će da se upišu na četvrtu godinu studija, uz eventualno polaganje neke zaista male razlike u ispitima. To važi i za pomenutu višu (visoku) turističku školu, ali i za višu hotelijersku. Mi smo zajedno radili i osmišljavali planove i programe, vodeći računa o potrebama poslodavaca – kaže za naš list profesor dr Milovan Stanišić, rektor "Singidunuma".
– Ko ima pravo upisa određuje se statutom fakulteta. Ne možemo na treću ili četvrtu godinu studija da primamo svršene studente visokih škola strukovnih studija, jer je reč o različitom konceptu studija. Na akademskim studijama akademci se pripremaju i za naučnoistraživački rad. Potpuno su nam različiti planovi i programi. Čak ni sa strukovnih studija na fakultetima neće moći da se pređe na akademske studije. Strukovne studije su studije završnog tipa – obrazlaže za "Politiku" profesor dr Marko Backović, dekan beogradskog Ekonomskog fakulteta.
Aleksandra Brkić
--------------------------------------------------------------------------
Međunarodni sajam obrazovanja
U hotelu "Beograd" od 16. do 18. marta održaće se Međunarodni sajam obrazovanja "Edufair", koji će okupiti više od 80 izlagača – visokoškolskih institucija iz zemlje i inostranstva.
Kako je saopštio organizacioni odbor sajma, očekuje se više od 8.000 posetilaca, od toga više od 6.000 maturanata iz Srbije, Crne Gore i Republike Srpske.
Budući studenti moći će na sajmu da saznaju cene, školarine i mogućnost stipendiranja, kao i mogućnost zapošljavanja posle diplomiranja.
Organizacioni odbor je još saopštio da će dva dana ranije, 14. marta u hotelu "Hajat" biti održan Međunarodni sajam obrazovanja "MBA fair" koji je posvećen isključivo poslovnim poslediplomskim MBA (Master of Business Administration) studijama.
Najbolje kvalifikovani posetioci moći će da dobiju parcijalne stipendije za te studije, piše u saopštenju.
Beta
-------------------------------------------------------------------------
Pet viših škola žele da prerastu u fakultete
Pet viših škola u Srbiji podnelo je zahtev da preraste u fakultete, a isto toliko njih je zatražilo da se akredituje kao akademija strukovnih studija. Preostale škole žele da postanu visoke škole akademskih studija i visoke škole strukovnih studija.
U Srbiji postoji ukupno 81 državna i privatna viša škola i sve su predale elaborate i zahteve za akreditaciju radi provere kvaliteta i vrednovanja studijskih programa. Škole koje ne "prođu" akreditaciju, neće moći u školskoj 2007/08. godini da upišu studente i u tom slučaju ministar prosvete određuje u kojoj će školi studenti moći da nastave školovanje.
Akreditacija za visoku školu strukovnih studija košta 400.000 dinara, za visoku školu 540.000, a akademiju strukovnih studija 600.000 dinara. Više škole plaćaju i po 180.000 dinara za svaki studijski program u školi.
Tanjug
[objavljeno: 09.02.2007.]
.jpg)
