Izvor: Politika, 16.Avg.2009, 23:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od krpenjače do savezne lige
Ladislav Bogešić je naš najstariji fudbaler, sa 98 godina on pamti sportsku istoriju Subotice i Srbije
Subotica – U nogama Ladislava Lazara Bogešića je istorija subotičkog fudbala. To nije preterivanje – Ladislav Bogešić ima 98 godina, a iako njegove noge ponekad traže podršku štaka, u njegovom pamćenju još žive utakmice koje je igrao protiv Stjepana Bobeka, čuvene braće Matošić iz splitskog „Hajduka”, Blagoja Moše Marjanovića, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << centarfora koji je postigao hiljadu golova, protiv legendi iz mađarskog kluba „Ferencvaroša”...On je danas jedini svedok vremena kako je razvijan fudbal u Subotici i Srbiji.
Počelo je skromno, dečački, sa krpenjačom koju je šutirao na periferiji Subotice gde je živeo sa samohranom majkom i još dvoje mlađe dece. Za „Politiku” još uvek razgovorljivi Bogešić objašnjava kako je tada, a to je vreme tridesetih godina prošlog veka, igrati za neki od prestižnih gradskih klubova značilo dobiti i stalno zaposlenje. Prvo je zaigrao za „Bačku”, najstariji fudbalski klub i na prostoru bivše Jugoslavije, a potom i za ŽAK, klub železničara, što je podrazumevalo i posao na železnici.
–Meni je to bilo važno, da dobijem neki skromni posao da nisam majci više na teretu, kaže naš najstariji fudbaler.
Između dva svetska rata u Subotici je postojalo desetak fudbalskih klubova, a igrati u njima bilo je pitanje sportske časti.
–U to vreme svi momci koji nisu hteli da idu na pijanke i u kafane, išli su u klubove. Kada sam počeo da igram za ŽAK mene su pozdravljali nepoznati ljudi na ulici, a imao sam i svoje „drukere”, navijače iz publike. Fudbal je mogao mnogo da pruži, ako je mladi čovek bio pošten, jednostavno kaže Bogešić.
Bilo je to vreme kada klubovi nisu imali trenere, već je radom na terenu rukovodio najiskusniji igrač. Ladislav Bogešić kaže da je u to vreme najvažnije bilo imati talenta, danas je fudbal postao nauka. Njegova dobra igra nije ostala zapažena samo u Subotici, usledili su pozivi iz drugih gradova.
–Bili smo na srednjoevropskom turniru u Rumuniji, kada mi je prišao čovek iz uprave zagrebačkog „Građanskog”, to je današnji „Dinamo”, i nagovarao me da pređem. Nije to bilo prvi put da me nagovara, a ja nisam hteo napustiti majku u Subotici i da bih ga se rešio ja mu kažem da ću preći ali za 100.000 dinara, što je, mislio sam, nedostižna suma. U to vreme naše premije za utakmicu bile su od 50 do 200 dinara, kolika je bila i moja plata na željeznici. A čovek mi kaže: Čim stignemo u Beograd, dobićeš novac, prepričava anegdotu iz predratnog sporta Bogešić.
Ipak, Suboticu nikada nije napustio, već je ostao svedok i jednim od glavnih aktera u osnivanju današnjeg fudbalskog kluba „Spartak”. Skojevac Jovan Mikić zvani Bato bio je i državni rekorder u troskoku, a ubijen je na Željezničkoj stanici prilikom oslobađanja Subotice, 10. oktobra 1944. godine. Bogešić se živo seća tog događaja:
–Mađarski okupatorski vojnici su isterali sve nas zaposlene na peron da bismo im bili zaštita od partizana za koje se znalo da dolaze vozom. Tada im je Mikić rekao da je bolje da se predaju, da su izgubili rat, na šta je jedan vojnik izvadio pištolj i ubio ga. Kada je posle rata došla naredba da ne možemo više da igramo pod starim imenom kluba koji je korišćen u vreme mađarske okupacije, mi igrači sa navijačima okupili smo se da izglasamo kako ćemo se zvati. Nismo dozvolili upravi da prisustvuje tom sastanku, i iz poštovanja prema Mikiću, dogovorili smo se da klub ponese njegovo partizansko ime „Spartak”. Tako je u kafani kod „Budžinice” gde smo se okupljali posle treninga, nekoliko meseci po oslobođenju formiran „Spartak”.
Ladislav Bogešić bio je aktivni fudbaler u novom klubu sve do 1950, kada je položio za fudbalskog sudiju. O njegovoj karijeri podatke je sačuvao Svetozar Mirilović, dugogodišnji novinar i sportski radnik. Bogešić je još nekoliko godina u sportu, a posle se preselio na tribine. Poslednju deceniju i po ni tamo ga nema, ne zbog toga što bi mu bilo naporno, uostalom i danas na televiziji gotovo svakodnevno gleda utakmice, već duboko razočaran igrom „Spartakovih” prvotimaca. Sada, kada se „Spartak” vratio u Prvu ligu, možda će opet, na poziv Uprave kluba, izaći na teren – da izvede početni udarac.
Aleksandra Isakov
-----------------------------------------------------------
Sportska porodica
Sin Ladislava Bogešića, Miroslav bio je uspešan košarkaš, a sa suprugom Marijom, bivšom odbojkašicom, ima troje dece: Marka, Mihajla i Miu, sve troje veoma uspešne sportiste. Mihajlo je košarkaš, a Marko i Mia su odbojkaši.
–Kada sa tribina čujem kako navijači izvikuju njihova imena, mene tako obuzmu emocije, da ne mogu da izdržim, kaže deda Ladislav.
A kada je, tokom razgovora za „Politiku”ugledao pehar koji je najmlađa Mia dobila u Zagrebu kao najuspešniji student sportista, dedi su odmah potekle suze.
[objavljeno: 17/08/2009]
