Izvor: Politika, 05.Sep.2010, 23:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od banje ostala samo česma
Termalno izvorište sumporne vode u Zmajevu kod Vrbasa moglo bi da bude okosnica izgradnje savremenog lečilišta
Vrbas – Decenijama je poznato višestruko lekovito svojstvo izvorišta termalne sumporne vode u Zmajevu, ali se ta izdašnost prirode ni izbliza ne koristi u pravoj meri i svedena je samo na jednu česmu u centru ovog sela nedaleko od Vrbasa. A još pre Drugog svetskog rata ovde je postojalo banjsko lečilište s organizovanom medicinskom službom, uređenim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kupatilima i pansionima za boravak gostiju.
Za lekovita svojstva ovog termalnog izvorišta odavno se pročulo i van granica naše zemlje, pa su tako za izgradnju banje u ovom mestu krajem osamdesetih godina bili zainteresovani Nemci, Finci i Holanđani. Rečeno je tada da je to „tečno zlato“ koje otiče „u nepovrat“ u obližnju rečicu Jegričku. Nažalost, sve je ostalo samo na dobrim željama potencijalnih investitora, budući da tadašnje ni lokalne ni pokrajinske vlasti nisu imale dovoljno sluha za takav poduhvat. Istina, ovdašnja sumporna „žuta“ voda još se zvanično ne tretira kao lek, ali su u tom smislu ipak učinjeni neki koraci. Prema svim dosadašnjim analizama ustanovljena su njena blagotvorna svojstva, za stomačna i ginekološka oboljenja, kao i za razne oblike reumatizma i neuralgije.
Otuda je i u planovima razvoja Zmajeva ideja da se iskoristi ovo nepresušno izvorište termalne sumporne vode, pa je pre desetak godina arhitekta Aleksandar – Saša Miljković, rođen u ovom mestu, uz pomoć tima stručnjaka sa Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, izradio i projekat za izgradnju banjsko-klimatskog lečilišta. Pored izvorišta termalne žute vode, okosnicu tog kompleksa činio bi hotel sa velikim rekreativnim i banjskim prostorom, koji bi obuhvatao dva zatvorena bazena i razne sadržaje prilagođene rehabilitaciji i lečenju, sa kadama i lekarskim ordinacijama, salama za rekreaciju i fizikalnu terapiju.
Predviđena je, pored ostalog, i izgradnja dva otvorena velika bazena na mestu gde su nekada i postojali, istina mnogo manjih dimenzija. Zgrada Mesne zajednice, izgrađena 1905. godine, iskoristila bi se, po ovoj zamisli, kao centralni deo banjskog lečilišta. Tu bi se izgradila kongresna dvorana, a iza nje restoran na obali Jegričke, pored koje bi bilo uređeno šetalište. Podizanje ovog kompleksa ostvarivalo bi se u četiri faze urbanističkog razvoja, koje bi jednostavno tokom vremena jedna drugu finansirale. Ali, za sada, sve ostaje samo na lepim željama, dok se – kako kaže Janko Kresoja, sekretar Mesne zajednice – ne pojavi investitor „koji će uvideti da bi ulaganje u ovaj projekat bio izuzetno profitabilan poslovni potez“.
P. Koprivica
objavljeno: 06/09/2010
