Izvor: Politika, 15.Jan.2012, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od Tesle do neonskog natpisa „Politika“
Posle popravke, na zgradi u Makedonskoj ulici 29 u Beogradu, ponovo je zasijalo belom svetlošću ime najuglednijeg i najstarijeg dnevnog lista na Balkanu
U popodnevnim časovima 5. januara, prolaznici u Makedonskoj ulici, ali i zaposleni u zgradi poznatoj kao Palata „Politike“, bilo da rade u A. D. „Politika“ – Novine i magazini, ili u Komercijalnoj banci, bili su iznenađeni kada iznad ulaza u zgradu na broju 29 nisu videli natpis „Politika“.
Tog dana >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << su ova slavna slova bila skinuta, zbog čega su telefoni nas zaposlenih, redakcijski, službeni i privatni, bukvalno bili usijani. „Na popravci su“, glasilo je objašnjenje koje je donosilo olakšanje.
Baš na Božić, na istom mestu, iznad ulaza u zgradu, ponovo se našao natpis „Politika“, da bi neonska svetlost tih slova ponovo zasijala 11. januara, kao nesumnjivi i nesumnjivo nezaobilazni simbol Beograda i domaće štampe, njene burne, ovakve i onakve, lepe i ružne istorije.
Povratak natpisa „Politika“ koji će od sumraka do svitanja isijavati belinu neonskog svetla, fin je povod da podsetimo na oca tog izuma, na Nikolu Teslu.
U Čikagu je 1. maja 1893.otvorena jedna od najznačajnijih svetskih izložbiodržanih do danas. Poznata je i kao Kolumbijska, u čast Kolumbovog prispeća na obale Amerike 1492. godine. Tesla je na njoj prikazao svoje genijalne izume u Paviljonu elektroinženjerstva. Izložio je razne uređaje za naizmeničnu struju, motore, provodnike i generatore i slavno, zbunjujuće, obrtno „Kolumbovo jaje“, ali i vakuumske cevi osvetljene bežičnim putem, neonske natpise, među njima i poruku „Dobro došli, inženjeri“. Izume je prikazao na štandu Vestinghausa koji je prihvatio Teslin sistem za proizvodnju i prenošenje naizmenične struje kojom su bili osvetljeni štandovi 60.000 izlagača na gotovo 280 hektara.
Čikaška izložba je tokom nekoliko meseci privukla pažnju miliona posetilaca, a Tesla je na njoj stigao da 25. avgusta održi predavanje i prikaže neka nepojamna čuda iz svoje laboratorije, zbog čega su ga odmah nazvali Čarobnjakom. Nastupio je u Paviljonu poljoprivrede.
Pred zadivljenim, opčinjenim i zastrašenim posetiocima, prikazivao je i svoje vakuumske cevi, koje svetle „same od sebe“, oblikovane u ovu ili onu formu, uz ostale i u reč „Light“ – svetlo.
Iako za Teslu važi tvrdnja da je bio nikakav biznismen, upravo je on, tim svojim izumom, postavio temelje nečemu što je radikalno promenilo svet biznisa i industrijske propagande.
Tesline svetleće cevi sa izložbe u Čikagu 1893. godine
U Paviljonu poljoprivrede izlagao je svoje proizvode i Henri Džon Hajnc, Nemac poreklom, koga danas slave kao pravog pionira američkog biznisa. Uz Levija Štrausa, tom kružoku pripada samo još nekoliko imena.
U džungli čikaške izložbe, smešten na lošoj poziciji na spratu paviljona, gde je izlagao svoje proizvode odavno planetarno poznate po znaku,,57“, Hajnc je smislio prvu „greb“ srećku. Ispod „greb“ folije bio je putokaz ka njegovom štandu, na kome je on delio i prodavao svoj potonji slavni proizvod – kečap.
Vrlo brzo posle izložbe u Čikagu, na Hajncovoj fabrici u Pitsburgu, zasvetlela je prva neonska reklama u istoriji industrije i marketinga – „HEINZ“.
Hajnc je očigledno bio spretan trgovac, vrlo znatiželjan čovek, otvoren za novotarije i svakojake izazove. Na izložbi u Čikagu nije pratio samo događaje na svom štandu, nego je „okom sokolovim“ osmatrao druga, važna zbivanja na tom monumentalnom sajmu.
Najviše ga se, izgleda, dojmio Teslin nastup. I njega su zadivili zaprepašćujući efekti vakuumskih cevi koje su iz sebe, po Teslinoj „komandi“, isijavale opčinjujuće svetlosne efekte.
U ono vreme, ko zna u kojoj radionici je Tesla oblikovao svoje očaravajuće neonske cevi, ali se čini da je Hajnc u Čikagu 1893. zatražio odgovor na to pitanje. Pošto je na njegovoj fabrici 1894. zasvetlela prva neonska reklama, izgleda da Tesla nije ostavio bez odgovora znatiželjnog proizvođača kečapa.
Možda je čak stigao i da mu pomogne, da bi Hajncova pionirska svetleća reklama bljesnula punim sjajem.
Deceniju potom, svoj život je započela „Politika“ i već u trećem broju, 28. januara 1904. godine, pisala je o Tesli.
Ko zna, možda su osnivači „Politike“ već tada mislili i o neonski oblikovanoj reklami za svoj list, ali se ona pojavila mnogo decenija kasnije i nastavlja da svetli i danas, kada se „Politika“ priprema za obeležavanje svog 108 rođendana.
Slobodan Kljakić
objavljeno: 16.01.2012.
