Izvor: Blic, 09.Avg.2015, 23:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od „Oluje“ sam uspela da sačuvam porodicu
“Košmari „Oluje“ me još proganjaju. Sanjam dom koji je spaljen, kolonu, bedu i gladnu decu koja se drže za mene. Za tren smo ostali bez ičega, priča Slobodanka Paunović, žrtva rata.
Samohrana majka: Slobodanka Paunović
- Možda su nas „oduvali“ u toj svojoj oluji, ali sreću mi niko nije mogao uzeti. Imam šestoro dece, četvoro unučadi i zato ja svake godine oduvam svećice sa 10 rođendanskih torti. Ćerke Sanela, Ana, Ivana, sinovi Damir, Miroslav >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i Ljubiša i unučići Vuk, Adam, Lena i Konstantin moje su blago. I moja pobeda - nastavlja priču Slobodanka.
Držala kafanu
Ima 60 godina, živi sama jer joj je muž Dragoslav, ubrzo posle pogroma, otišao svojim, drugim putem. Ostala je samohrana majka, sa šestoro dece. Sada živi u selu Sugubina, dvadesetak kilometara od Kragujevca. Nema posla, jedini prihod joj je socijalna pomoć.
- Nekada sam s mužem držala kafanu u Petrinji kod Knina. Tužno je kada se setim da su ljudi dolazili kod nas da se ugoste, da pojedu nešto iz našeg kazana. A danas preživljavam sa 11.000 dinara mesečno. Hranim se u narodnoj kuhinji, kao i ostali ljudi koji su na socijalnom dnu. Teško je, živim u dvorištu škole koja ne radi jer nema dovoljno dece. Tu sam sa najmlađom ćerkom.
Stara kuća, u kojoj je nekada davno živeo seoski učitelj, sada je Slobodankin dom. Prozori propuštaju vetar i kišu, ali joj je grad obnovio pod, uveo vodu i napravio kupatilo.
Peti dom
- Ovo je peto mesto gde živim. Znam da nam je život odjednom pukao. Sve su to uradili političari. Iz kuće sam stigla samo da pokupim decu i da uskočim u traktorsku prikolicu kod komšije. Nikada neću tamo da se vratim. Niti želim, niti smem, jer mislim da nas mnogo mrze. Često mislim šta me je u životu snašlo, ali nisam nesrećna. Zdravlje smo sačuvali i ja i deca i unučići - smeje se Slobodanka.
.jpg)
