Izvor: Blic, 07.Jun.2009, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Očistiti ruglo na putu za Divčibare
Ko se sa ozelenelih Divčibara zaputi drumom ka Mionici, a zbog turističke manifestacije „Beli narcis" sa izborom lepotice devojke takvih je juče bilo podosta, biće blago šokiran prizorom bar desetak divljih deponija „izraslih" kao pečurke posle kiše duž ove džade. Nikakva vajda, dakle, što oči i pluća uživaju na Divčibarama zbog belih narcisa, reskog planinskog vazduha i misica, kada na nekoliko kilometara od vodeće turističke destinacije valjevskog kraja „cveta" >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << đubre.
Pitanja „ko pravi te divlje deponije" i „gde se dedoše kontejneri" manje su ekvilibristička od činjenice da za „zbrinjavanje" tona tog raznoraznog đubreta trenutno niko nema trajno rešenje. Nije potrebna „kriminalistička obrada" porekla tog smeća jer očevici svedoče da obalu regionalnog puta R205 Divčibare-Mionica, kao da su u pitanju njive, otpadom najviše zasipaju meštani. Tamo guma sa gumarabe, ovamo džak sa drobom zaklane domaće životinje, onde „šasija" propalog „smederevca", ovde kartonska kutija ili PVC kesa sa raznim drugim kuhinjskim otpadom! Najgore je u Brežđu i Nanomiru gde su đubrišta najveća, mada meštani ova dva sela priznaju da đubre ne bacaju samo oni „nego ga dovoze i seljaci preko brda". A brda i sela u kojima kontejnera nema, ne manjka na ovoj trasi. Nisu usamljeni slučajevi vozača koji, vraćajući se ili odlazeći na Divčibare, uspore pored neke od divljih deponija, otvore prozor i punu kesu zavrljače na gomilu.
Elem, ko će i da li će ukloniti đubrišta uz put od Mionice do Divčibara, tema je za istraživanje. Prva adresa na kojoj postavljamo ovo pitanje je JKP „Mionica", gradska čistoća u toj varošici. Nisu nadležni, kažu, „čiste samo urbano područje opštine", što će reći odnose smeće iz kanti domaćinstava 4.000 duša koje žive u „urbanom jezgru" Mionice, a ne vode brigu o đubretu ostalih 13.000 žitelja opštine. Ipak, upućuju nas na Preduzeće za puteve „Valjevo" koje održava regionalni put R205. A u valjevskom PZP-u se na pitanje o đubretu uz taj put, hvataju za glavu!
„Prošle godine smo natovarili pun kamion đubreta sa divlje deponije u Brežđu i krenuli put Mionice, da đubre istovarimo na tamošnjoj deponiji. Dočekali nas komunalci i policija. Ne da nam nisu dali da uđemo na deponiju, nego su hteli prijave da pišu. Ne može, kažu, da se smeće prikupljeno van urbanog područja deponuje na gradsku deponiju jer nema mesta. Ništa, vratimo kamion nazad i đubre iskipujemo na isto mesto gde smo ga natovarili", kaže Nebojša Đorić, u PZP „Valjevo" zadužen za ovaj putni pravac.
Da ne bi više doživljavali „odbor za doček" kao u Mionici, u tom preduzeću odluče da telefoniraju „Vidraku", valjevskoj gradskoj čistoći. „Dobar dan, dobar dan, jel’ može kod vas na deponiju da se dotera đubre sa puta Mionica-Divčibare; može, al’ mora da se plati 268 dinara sa PDV-om po kubiku; nema problema, uplatićemo; u redu, teraj", ovako je, na primer, glasio razgovor službenika PZP i „Vidraka". Tom procedurom đubre sa puta Mionica-Divčibare, na teritoriji mioničke opštine, stiže na deponiju u Valjevo, ali se i pored ovakvog alterantivnog rešenja količinski ne smanjuje.
„Ovih dana smo tako 100 kubika sa deponija u Brežđu i Nanomiru doterali u Valjevo. Svega je tu bilo, od crknutih životinja do odbačenih šporeta. Jasno se po poreklu otpada vidi da meštani najviše bacaju, a njih i đubreta je više nego što mi imamo ljudstva i kamiona. Put bi mogao da se redovnije i efikasnije čisti i održava kada bi bar opštinske vlasti u Mionici slale inspekciju na teren da kažnjava zagađivače i tako smanji ’priliv’ smeća, ili da se postave kontejneri. Bilo je nekoliko komada pre nekoliko godina, dobijenih kao donacija iz EU, pa su nestali netragom", kaže Đorić.
Inspekciju i kontejnere, dakle, na lice mesta i eto rešenja, ali kad ne bi postojala nadaleko čuvena srpska birokratija i papirologija. „Komunalna inspekcija će da radi svoj posao, ali pre toga mora da dobije prijavu i zvaničan zahtev za izlazak na teren, a u ovom slučaju nikakva prijava još nije podneta. Kad to dobiju, utvrđuju činjenično stanje na licu mesta i nalažu ko i u kom roku treba da ukloni te divlje deponije", objašnjava načelnik Opštinske uprave u Mionici Dragan Radosavljević. Slična procedura, dakle prijava i zahtev koji mogu da poteknu i od samih meštana, važi i za postavljanje kontejnera.
Hiljade mrtvih pilića
„Bili su kontejneri, ali i tada se đubre više bacalo pored nego u njih. Komunalni inspektori su jednom prilikom tako pronašli 2.000 mrtvih pilića. Posle su, kao da su nekom smetali, ti kontejneri nestali. Nekultura je ovde problem i nisam siguran da za to ima rešenja, mnogo veći od toga ko će i kad ukloniti te divlje deponije", kaže Dragan Radosavljević.
