Izvor: Politika, 14.Jan.2012, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obučavaju i specijalce
Članovi Gorske službe spasavanja dežuraju na Kopaoniku, Zlatiboru i Staroj planini. – Zbrinjavaju povređene skijaše, evakuišu iz ruševina
Gorska služba spasavanja dežura u zimskim turističkim centrima na Kopaoniku, Zlatiboru i Staroj planini, a ako se ukaže potreba spremni su da intervenišu širom Srbije. Ova volonterska i neprofitna organizacija, koja ima tradiciju dugu više decenija, u svojim redovima ima do 150 aktivnih članova koji na raspolaganju imaju skijašku, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << alpinističku i spasilačko-medicinsku opremu.
U zimskim centrima zbrinjavaju povređene skijaše, tragaju za ljubiteljima ovog sporta ako se izgube van obeleženih staza i spremni su da evakuišu ljude sa zaglavljenih žičara. Pomažu u evakuaciji povređenih iz ruševina, tragaju za nestalima na nepristupačnim terenima – ovo su samo neki od zadataka s kojima se suočava GSS.
– Za aktivan rad u GSS-u neophodno je svake godine overiti licencu za rad, odnosno dokazati fizičku spretnost kao i znanja iz medicine, tehnike... Mnogi članovi su iskusni planinari, alpinisti, speleolozi, ronioci, skijaši, padobranci i paraglajderisti. Organizovali smo obuku za pripadnike Specijalne antiterorističke jedinice (SAJ) i Protivterorističke jedinice (PTJ) MUP-a Srbije – kaže Đorđe Vdović objašnjavajući da u akciju kreću kada civilne i vojne službe ostanu bez adekvatnih odgovora.
Članovi ove službe, koja deluje u okviru Planinarskog saveza Srbije, različitih su godišta i profesija. U principu, na početni kurs primaju se zainteresovani starosti između 18 i 35 godina, pa i stariji ako je reč nekome ko ima znanja i veštine korisne za GSS. Sedište ove službe je u Beogradu, u Ulici Zmaja od Noćaja, u prostorijama koje nisu prikladne budući da prilikom obuke ili intervencije ne baš laku opremu treba snositi niz stepenice kroz ulaz zgrade, a kasnije je vraćati. Službom rukovodi načelstvo a aktuelni načelnik je Milan Ivković.
– Otkako je stupio na snagu Zakon o vanrednim situacijama država nas je prvi put prepoznala kao specijalizovanu službu od opšteg značaja. Od Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije dobili smo minibus, do sada smo i na terenske zadatke išli privatnim automobilima, ili bi nam neko na licu mesta pomogao oko prevoza – objašnjava Vdović.
Kao godina osnivanja GSS-a uzima se 1954. kada je u Peći, u podnožju Prokletija, osnovana prva spasilačka stanica, mada je nekih aktivnosti te vrste bilo i ranije. Pedesetih godina prošlog veka u službi je razvijan alpinizam, šezdesetih speleologija, osamdesetih tehnike pomoći skijašima a devedesetih je savladana obuka u spasavanju iz visokih objekata. Intervenisali su u Skoplju posle katastrofalnog zemljotresa 1963. godine.
– Malo je poznato da smo tokom rata 1999. godine pomagali u spasavanju neposredno pošto su bombardovane zgrade RTS-a i ambasade Kine – ističe Vdović.
U proseku učestvuju u deset do dvanaest pretraga godišnje, najčešće zimi u gustim šumama Kopaonika. Jedan od najtežih zadataka bilo je izvlačenje tela četvoro speleologa iz Ravaničke pećine 2007. godine. Oni su se ugušili ugljenmonoksidom, pa su spasioci morali da improvizuju – kroz pećinu su se kretali dišući vazduh iz ronilačkih boca. GSS ima odlične odnose s kolegama iz Slovenije, a u radne posete dolazili su im predstavnici gorskih službi Rumunije i Bugarske.
Milan Galović
objavljeno: 15.01.2012
