Izvor: RTS, 28.Avg.2016, 08:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obućarka iz Beograda
Veliki broj zanatlija širom Srbije zbog manjka posla odluči da zatvori radnju. Ipak, ima i drugačijih primera. Jedna 34-godišnja obućarka iz Beograda rešila je da proširi porodični posao. Kaže da samo prati zahteve mušterija i da zbog toga, posla ima svakoga dana.
Obućarka Maja, sa 18 godina naučila je zanat od oca i dede, a svakodnevno ga usavršava popravljajući najrazličitiju obuću.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << />"Kada neko donese cipele, rolere ili starke, klizaljke, ja ne mogu da odbijem, moram da vidim šta mogu i kako da uradim. Gledam da popravljam sve, ne odbijam ništa, to me onako budi i imam veliku inspiraciju za dalje", kaže obućarka Maja Vojinović.
Obućarski zanat se stalno menja, a da bi opstala na tržištu otkriva nove trikove, koje primenjuje čak i na obuću sašivenu pre više decenija.
"Kvalitet je jako loš, ljudi sada gledaju da kupe skuplju cipelu kao da je kvalitetnija, ali ni ona ne traje kao što je pre, pa da cipele možete da ostavite unuku ili ne znam ni ja. Sada bukvalno vade maturske cipele iz podruma da ih poprave jer su mnogo kvalitetnije nego ove u prodavnici", kaže Maja.
Svakoga dana je za mašinom 10 sati, ali to joj ne pada teško. Mada bi volela da pronađe i zaposli mladog obućara, ne polazi joj za rukom.
"Misle da je prljavo, misle da je neplaćeno, da je bolje raditi neki drugi, lakši posao, a verujte, možda govorim jer ja to volim da radim, meni je ovo mnogo lakše od bilo kog posla, trgovinskog na primer", kaže Maja.
Lako je biti žena obućar, kaže kroz osmeh i dodaje da se za budućnost zanata ne brine dokle god je bude služila dedina mašina, stara više od pola veka, na kojoj danas popravlja patofne i starke.
