Izvor: B92, Tanjug, 18.Feb.2010, 16:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obradović o reformi obrazovanja
Novi Sad -- Reforma gimnazijskog obrazovanja i povećanje broja gimnazija su neophodni ukoliko želimo da uhvatimo korak sa Evropom, kaže ministar prosvete Žarko Obradović.
"Sazrelo je shvatanje da je značaj gimnazija za podizanje obrazovnog nivoa celog društva veoma veliki, ali je njihov broj u Srbiji mali u odnosu na druge evropske zemlje i takvo stanje moramo da promenimo", istakao je on na šestom međunarodnom sajmu obrazovanja "Putokazi".
Na tribini o reformi >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << našeg gimnazijskog obrazovanja, praktično prvoj javnoj raspravi o toj temi, ministar je istakao da je smisao reformisanja tog segmenta obrazovanja kreiranje bolje osnove budućim studentima, ali i "stvaranje generacija koje će moći da se zaposle sa gimnazijskim znanjem".
Napominjući da će sadržaj te reforme odrediti Nacionalni prosvetni savet i druga stručna tela, Obradović je dodao da se, u tom pravcu, priprema uvođenje državne, opšte ili "velike mature" koja bi trebalo da bude uslov za upis na univerzitete, odnosno "ulaznica u društvo visokog obrazovanja".
Značaj gimnazija, kao i ostalih srednjih škola, za naše društvo je veoma veliki i zato su reforme neophodne, ali to neće moći da bude kvalitetno izvedeno bez znatno veće finansijske pomoći države, rekao je ministar i pozvao sve učesnike u obrazovnom procesu da se uključe u raspravu o toj važnoj temi.
Kako se čulo na skupu, u Srbiji se za obrazovanje izdvaja malo više od tri odsto bruto domaćeg proizvoda, dok u toj oblasti najrazvijenija evropska zemlja Finska odvaja čak 6,5 procenata.
Tek petina ukupnog broja naših srednjoškolaca su gimnazijalci, dok u Francuskoj, Irskoj i drugim razvijenijim zemljama oni čine više od polovine ukupne srednjoškolske populacije.
Žarko Obradović ocenjuje da je reformisanje visokog obrazovanja u Srbiji, prema Bolonjskoj deklaraciji, dobar potez, ali je dodao da u praksi ima slabosti koje moraju biti otklonjene.
"Problemi su uočeni još prošle godine, kad smo došli do saznanja da je prolaznost studenata na svim našim univerzitetima mala u odnosu na očekivanu (u centralnoj Srbiji bila je oko 28 odsto) i zbog toga smo i predložili izmene Zakona o visokom obrazovanju", izjavio je ministar.
Novim zakonskim rešenjima biće stvoreni uslovi da se što veći broj studenata upiše na fakultete i visoke škole strukovnih studija, kazao je on, napomenuvši da se "očigledno pretenciozno ušlo u priču" o visokom obrazovanju po novom modelu, jer se smatralo da će 60 bodova biti uslov za upis koji se odmah može postići.
Praksa je pokazala da to nije tako i zato je smanjivan broj bodova ali, na sreću, polako se podiže prolaznost, koja je sada veća od 50 odsto, što govori o tome da se sistem ipak uspostavlja, rekao je Obradović.
Ministarstvo, Nacionalni savet za visoko obrazovanje i univerziteti trebalo bi zajednički da uoče sve probleme i da ih polako rešavaju, a studenti da shvate da bolonjski sistem podrazumeva njihovu stalnu angažovanost i prisutnost na fakultetima, "da imaju drugačiji odnos prema studiranju i da se prilagođavaju evropskim tokovima", poručio je ministar.
