Izvor: B92, 25.Apr.2010, 18:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oboljenja štitaste žlezde sve češća
Beograd -- U prva tri meseca 2010. kroz ambulantu Centra za endokrinu hirurgiju KCS prošlo više od 3.000 ljudi, najčešće tražeći pomoć zbog problema sa štitastom žlezdom.
Broj pacijenata koji je tokom protekle tri godine prošao kroz ambulantu Centra za endokrinu hirurgiju, uvećao se za preko 50 odsto. Operisano je već tri stotine bolesnika i to u samo jednoj operacionoj sali. Stručnjaci najavljuju dalji porast obolevanja, pre svega zbog radioaktivnog zračenja kojem >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << smo tokom bombardovanja bili izloženi.
Centar za endokrinu hirurgiju KCS jedina je ustanova na ovim prostorima koja se bavi hirurškim lečenjem endokrinih oboljenja, odnosno operacijama štitaste, paraštitaste žlezde , nadbubrežnih žlezda, tumora pankreasa.
Godišnje se u ovoj ustanovi, koja ima samo jednu operacionu salu, operiše više od hiljadu bolesnika iz Srbije ali i Srpske, Makedonije, Crne Gore.
Promene u endokrinim žlezdama se sve češće otkrivaju, a lekari uočavaju dve osobenosti.
"Prvo je povećanje broja karcinoma štitaste žlezde kod mladih osoba, što se otprilike i očekivalo jer je od radijacije kojoj smo svi bili izloženi u toku 1999 gosine prošlo više od deset godina, a posle deset godina pa sve do dvadeset godina od izloženosti radijaciji očekuje se porast karcinoma štitaste žlezde upravo kod mlađih osoba, jer je poznato da je posebno osetljiva na izloženost radijaciji štitasta žlezda kod dece i mlađih osoba”, kaže Vlada Živaljević, šef operacionog bloka Centra za endokrinu hirurgiju.
Štitasta žlezda se operiše iz tri razloga - ako je toliko uvećana da u vratu vrši pritisak na druge organe i otežava njihov normalan rad. Ako je poremećena funkcija a lekovi ili terapija radioaktivnim jodom, ne pomažu. Treći razlog za hirurško lečenje su maligni tumori.
"I drugi trend koji zapažamo jeste da se javljaju ređe pacijenti sa uznapredovalim formama i agresivnim tumorima štitaste žlezde što je rezultat ranije dijagnostike. Otprilike promene u štitastoj žlezdi ultrazvukom se verifikuju kod svake treće ili četvrte osobe a karcinomi štitaste žlezde su za razliku od toga relativno retki tumori sa godišnjom incidencom od 1-5 na 100.000 stanovnika”, kaže Živaljević.
Ipak treba biti oprezan, jer je štitasta žlezda ishodište i jednog od najagresivnijih tumora anaplastičnog karcinoma, a i mnogo bezopasniji i srećom najčešći, papilarni karcinom, leči se uspešnije ako je na vreme otkriven. U Srbiji je nužno i da se štitasta žlezda ne operiše samo u Beogradu i da se ova vrsta hirurgije prenese i u druge centre, kako bi se pripremili za još veći broj pacijenata koji se očekuje.
