Izvor: Politika, 06.Jul.2014, 16:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obogaljio mladića, a uslovno kažnjen
Pošto je udario Duška Antelja, koji je vozio motor, a potom još jedan automobil, Milan Stojković je pobegao u obližnji vinograd. – Tokom izricanja presude, cinično se osmehivao
Do 18. avgusta 2012. godine, Duško Antelj (35) bio je u pokretu gotovo 12 sati dnevno. Zbog posla kojim se bavio, prelazio je i po nekoliko stotina kilometara dnevno. Kao menadžer u firmi, morao je da organizuje rad 80 ljudi kojima je bio nadređeni.
U slobodno vreme je vozio motor, izlazio >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << s prijateljima, putovao... Onda ga je dok je vozio motor, tog avgustovskog dana, na Avalskom putu, na delu gde je ograničenje brzine 40 kilometara na čas, brzinom tri puta većom od dozvoljene, prelazeći punu liniju i ulazeći u njegovu traku, na sredini krivine, automobilom udario Milan Stojković.
Duško se probudio sutradan na Odeljenju ortopedije Kliničkog centra Srbije. Bunovan od anestezije, pitao je doktore u šok sobi kolika je šteta. Ništa mu nisu rekli. Samo su s njegovog tela skinuli čaršaf kojim je bio pokriven. Leva noga mu je bila amputirana do prepona, a levu ruku koja je pukla na čak 11 mesta i čiji je lakat bio potpuno smrskan jedva da je mogao da pomera...
Nadležni tužilac je po službenoj dužnosti pokrenuo postupak protiv Stojkovića. Utvrđeno je da je posle Duška ovaj mladić udario još jedno vozilo, a potom bahato opsovao suvozača u tom automobilu.
Tokom dokaznog postupka pred Drugim osnovnim sudom u Beogradu, otkriveno je da je posle svega pobegao u obližnji voćnjak da bi promenio gumu na automobilu. S obzirom na to da nije uspeo, otišao je autobusom kući po brata.
Vratio se po automobil, a kada je krenuo – policija ga je uhapsila. Otkriven je na osnovu registarskih oznaka koje je zapisala devojka koju je opsovao kada je udario u njen automobil.
Sudija Snežana Trifunović je utvrdila da je Stojković kriv za teško delo protiv bezbednosti saobraćaja. Izrekla mu je uslovnu kaznu i jednogodišnju zabranu upravljanja motornim vozilom!?
Obrazlažući izrečenu presudu, sudija je rekla da nije bilo umišljaja i da je to uzeto kao olakšavajuća okolnost. Prema nezvaničnim informacijama, zamenica drugog tužioca Maja Stojanović odrekla se prava žalbe.
Posle svega što je prošao, psihičke i fizičke krize, šest meseci ležanja u krevetu, tri bolničke infekcije, četiri meseca rehabilitacije u Specijalnoj bolnici za rehabilitaciju i ortopedsku protetiku i školu hoda, Duško kaže da ne krivi samo Stojkovića. Kriv je, kaže, i pravosudni sistem kom je, dok mu se sve ovo nije dogodilo, verovao.
– Naravno, mislio sam da se meni to neće desiti. Vozio sam uvek s punom opremom i pazeći na sebe i ostale učesnike u saobraćaju. Tog dana, u zamalo fatalnoj krivini, u poslednjoj sekundi video sam ispred sebe dva automobila koja se kreću ka meni. Jedan pravilno svojom trakom, a Stojkovićev mojoj trakom direktno na mene. Naglo sam kočio, ali prostora za izbegavanje nije bilo. Sledeća čega se sećam je bolnica, zvukovi instrumenata i jauci ostalih pacijenata na odeljenju intenzivne nege – šoka B. Posle su mi govorili da sam srećnik jer malo njih sa ovog odeljenja doživi da ispriča svoju priču – u dahu govori Antelj.
Dok objašnjava sve je što proživljavao tokom devetomesečnog oporavka, bol i osam operacija koje su usledile, gotovo su pali u zaborav posle „sudara” s pravosudnim sistemom i osmehom okrivljenog posle izrečene kazne.
– Za mene je kasno, ali mi je važno da ovakvim i sličnim vozačima moraju da budu izrečene odgovarajuće kazne za grubo kršenje saobraćajnih propisa jer se uslovnim kažnjavanjem ne sankcioniše, nego čak i ohrabruje ovakvo ponašanje u saobraćaju. Hoće li Stojković i njemu slični za godinu nastaviti svoje nasilničko ponašanje u saobraćaju i napraviti invalidom nekog sledećeg motociklistu ili vozača. Ne treba tražiti opravdanja teških saobraćajnih nesreća, čijih smo svedoci svakodnevno, samo u lošim putevima ili neodgovarajućoj signalizaciji. Uvedite stroge kazne ili dosledno sprovodite Zakon o saobraćaju i stanje će se drastično poboljšati – kaže naš sagovornik.
Pravnici s kojima smo razgovarali, delom suzdržani zato što nisu videli obrazloženje presude, karakterišu je kao, najblaže rečeno, nečuvenu.
– Sama činjenica da je mladić posle udara ostao invalid s velikim stepenom telesnih oštećenja navodi na zaključak da je presuda koja je izrečena ispod zakonskog minimuma. S obzirom na iznete činjenice, kazna je morala da bude efektivna. A, gde je činjenica da je okrivljeni pobegao s lica mesta i da nije pomogao povređenom, a što je, takođe, krivično delo. Ovo je, zaista, neverovatno – navodi „Politikin” sagovornik.
Na dan izricanja presude, Stojković je na svom profilu na društvenoj mreži „Fejsbuk” napisao: „Konačno nešto lepo da mi se desi”, a kao profilnu sliku postavio je „besan” automobil na kojem, umesto registarskih oznaka, stoji napis „zapišite mi broj, privedite me sutra”.
Povratak u stvarnost
Antelj je počeo da hoda. Vežba. Protetisanje, žuljevi od ležišta proteze na ostatku leve noge, fantomski bolovi u nedostajućem delu tela, neizvesnost od operacija ruke koje sleduju, kao i života koji više ne može da se planira postali su svakodnevica ovog mladog čoveka.
Zbog optimizma i aktivnosti kojima se trenutno posvetio, a to je bezbednost u saobraćaju kroz projekte obuke mladih vozača motocikala koji se tek susreću sa saobraćajem, smatraju ga izuzetkom u mnogo sličnih primera. Jer, savladao je najveću životnu lekciju – kako bez obzira na okolnosti moraš ustati i nastaviti dalje.
Miroslava Derikonjić
objavljeno: 06/07/2014
