Izvor: B92, 23.Nov.2010, 16:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obnovljena Vaskularna klinika KCS-a
Beograd -- U Klinici za vaskularnu hirurgiju Kliničkog centra Srbije otvorena obnovljena intenzivna nega koja je po svojoj opremljenosti u rangu sa najmodernijim u Evropi.
Godišnje se u Klinici za vaskularnu hirurgiju pregleda čak 37.000 pacijenata i uradi 12.000 ultrazvučnih pregleda krvnih sudova.
U najopterećenijoj vaskularnoj ustanovi u regionu se zbrinjavaju najteži pacijenti i izvode najsloženije procedure na krvnih sudovima.
"Mi smo kao prioritet >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << pre dve godine stavili operacione sale i intenzivne nege u Kliničkom centru koje su zaista bile zapuštene svih onih godina unazad. Radili smo u uslovima koji stvarno nisu pratili renome Kliničkog centra", kaže Đorđe Bajec, direktor KCS-a.
U Klinici za vaskularnu hirutgiju godišnje se izvede 1.800 operacija, od čega dve trećine na karotidnim arterijama i aorti. U ovoj ustanovi, jedinoj u regionu, rutinski se izvode zahvati na trbušnoj aorti, što je i najsloženija hirurška vaskularna procedura.
"Renoviranjem ove intenzivne nege mi dobijamo uslove rada kakve ti pacijenti zaslužuju, lečenje će biti podignuto na najviši mogući nivo. Poboljšaće se uslovi rada, prošireni su kapaciteti, sve skupa na ovaj način je vaskularnoj hirurgiji ne samo ove kuće več i čitave zemlje dato mesto koje ona zaslužuje, jer na žalost vaskularne bolesti veoma opterećuju zdravlje stanovnika Srbije", kaže Lazar Davidović, direktor Klinike za kardiovasklularne bolesti KCS-a.
Ovo je i prva intenzivna nega na vaskularnoj hirurgiji opremljena i aparatom za hemodijalizu, često nužnom, operisanim pacijentima.
"Za ovu intenzivnu negu je to od posebne važnosti zato što je veliki broj bolesnika koji se ovde leči. Prvo u osnovi bubrežni bolesnik, odnosno stanja koja mi rešavamo hirurški, često uvode u stanje nagle slabosti bubrega i ukoliko im ne pomognete i na ovaj način, i najsloženija operacija onda gubi smisao i pacijent umire", kaže Slobodan Cvetković, načelnik intenzivne nege.
Rekonstruisana je i operaciona sala na kardiohirurgiji što daje mogućnost da se povećaju kapaciteti koji su za sada dosta ograničeni.
"Vrlo često pitanje koje se meni postavlja je oko slanja pacijenata na intervencije u inostranstvo, to jeste jedno od trenutnih rešenja. Ali trajno rešenje je da mi iskoristimo znanje koje naši ljudi imaju još jednom podvlačim da izvrše i najsloženije zahvate, povećamo propusnu moć naših zdravstvenih ustanova i da na taj način eliminišemo liste čekanja", kaže Aleksandar Vuksanović, direktor RZZO-a.
U Srbiji je u stalnom porastu broj obolelih sa vaskularnim bolestima.
