Izvor: RTS, 01.Sep.2012, 15:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obnova izgorelih šuma
U obnovi izgorelih šuma u Srbiji, prirodi je neophodna pomoć čoveka, i to pravovremena jer, ono što vatra ostavi za sobom, može postati izvor novih nevolja i još veće štete. Prva muka je najezda insekata. Neophodno je čišćenje terena, a zatim i brzo pošumljavanje.
U avgustu je u Srbiji izgorelo više od 10.000 hektara šuma. Šteta je velika, a tek predstoji čišćenje terena i pošumljavanje.
U obnovi izgorelih šuma u Srbiji, prirodi je neophodna pomoć >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << čoveka, i to pravovremena jer, ono što vatra ostavi za sobom, može postati izvor novih nevolja i još veće štete. Prva muka je najezda insekata potkornjaka.
Oni napadaju stabla koja nisu potpuno izgorela, i šumari ih moraju kontrolisati imajući u vidu da stotinak takvih insekata može da osuši stogodišnje stablo. Da bi se sprečile takve posledice, neophodno je čišćenje terena, a zatim i brzo pošumljavanje.
"U protivnom, ako su tereni ravni pojavljuje se korov, onda rastu vrste koje ne želimo - breza kao nekvalitetno drvo, tako da šumari moraju da rade i to mnogo košta", kaže Ljubodrag Mihailović, profesor Šumarskog fakulteta.
Ako je teren nagnut, dolazi do erozije, klima se menja na tom zemljištu, tempertaure su veće, druge biljke dolaze, druge životinje dolaze, objašnjava Mihailović.
Posledice požara, mogu biti dalekosežne. Deliblatska peščara, na primer, gorela je 1996. godine, a taj jedinstveni ekosistem oporavljao se narednih desetak godina. Posao regenerisanja šuma nije nimalo lak, a ni jeftin. Pošumljavanje jednog hektara košta oko 200.000 dinara.
