Izvor: RTS, 26.Dec.2015, 09:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Objekti nepristupačni osobama sa invaliditetom
U lokalnim samoupravama ni izbliza nije dovoljno razvijen sistem podrške osobama s invaliditetom. Najizraženiji problem je pristupačnost objektima. Mapa pristupačnosti može se naći na sajtu zaštitnika građana. Osim osobama s invaliditetom, može koristiti i drugim građanima - starijim sugrađnima, majkama s decom.
Ambiciozno, pre nekoliko godina, Čačak je među prvim gradovima započeo rušenje >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << arhitektonskih prepreka, kako bi se olakšalo kretanje osoba s invaliditetom. Mnogo toga je urađeno, ali Čačak još nije postao grad bez barijera.
"Tu je ostalo još nekih objekata koji nisu rešeni. U Centru za socijlani rad iz tehničkih razloga nije moglo biti realizovano. Pošta u centru grada isto nije prilagođena, a najveći problem je izgradnja novih zgrada", ističe Vladimir Petković iz Udruženja paraplegičara u Čačku.
Ako izuzmemo parkove, ulice, novije tržne centre, nijedna ustanova od javnog značaja nije prilagođena osobama s invaliditetom, pa ni one koje po prirodi stvari rade sa tim ljudima.
"Imamo dve zgrade u širem gradskom jezgru koje nemaju tehničku mogućnost čak ni za postavljanje rampi. Centar je to pokušavao pre nekoliko godina da uradi, ali jednostavno ne postoji tehnička mogućnost da se u tim zgradama naprave prilazi za osobe s invaliditetom", kaže Igor Bošnjaković iz Centra za socijalni rad iz Beograda.
Anketiranje je pokazalo da zaposleni u lokalnim samoupravama neretko i ne poznaju propise i standarde u toj oblasti. Uglavnom su postavljene rampe za ulazak u zgradu, i tu se priča završava.
"Ne možemo samo da kažemo: Ušli ste u objekat, e sada to što ste ušli u objekat, to je to i sad dalje snalazite se sami. Ljudi u lokalnim samoupravama nisu shvatili šta znači pristupačnost, uglavnom misle da su u pitanju samo rampe za ljude sa fizičkim invaliditetom. Stalno izostaje pristupačnost informacija, sajtovi i sve informacije", napominje Vidan Danković iz Udruženja za reviziju pritupačnosti.
Vladana Jović kaže da se na osnovu mape pristupačnost krenulo u neku vrstu nadzora.
"Ovde su podaci koje imamo, fakti, ali od tih organa možemo videti koji su problemi sa kojima se suočavaju u želji da tu pristupačnost ostvare, pa da vidimo dalje gde Zaštitinik građana može da interveniše", dodaje Jovićeva.
Sledeće godine Zaštitnik građana namerava da promoviše primere dobre prakse i nagradi lokalne samouprave koje su najviše uradile na pristupačnosti.
