Izvor: B92, 27.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Objavljena "Istorija Roma"
Beograd -- Na Sajmu knjiga promovisana je "Istorija Roma" - prva knjiga na srpskom jeziku o najbrojnijoj evropskoj manjini.
Autor je dr Rajko Đurić, a izdavač "Politika", uz pomoć sada već nepostojećeg Ministarstva za ljudska i manjinska prava. "Istorija Roma" je dosad najsveobuhvatnije podsećanje na istorijat, etnička obeležja, kulturu i tragičnu sudbinu najbrojnije evropske manjine.
Knjiga Rajka Đurića, dugogodišnjeg aktiviste romske zajednice, prati Rome >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << od njihove postojbine u Indiji do putešestvija preko Avganistana, Pakistana, Irana do Turske, a potom preko Balkana do zapadne Evrope.
Knjiga beleži i najtragičniji period u istoriji njihovog stradanja - Drugi svetski rat, kada je u nacističkim logorima ubijeno milion Roma. "Romi su, zapravo, stalno na tom svom putu, od Indije do Evrope, imali kao putokaz glave, ruke svojih predaka, upravo na način kao što je to Pikaso naslikao na slici 'Cigani', pokazujući, kao umetnik, na jedan pregnantan način istoriju Roma", kazao je dr Đurić.
Ima ih 14 miliona u Evropi, a oko 800.000 u Srbiji. Iako najbrojnija nacionalna manjina, Romi su i najsiromašnija zajednica gotovo u svim zemljama u kojima žive.
Poistovećivanje Roma sa muzikom, igrom i zabavom, skreće pažnju sa sumorne statistike, koja kaže da je 70 odsto nezaposleno, a da svaki šesti gladuje.
"Romska zajednica mora biti jedinstvenija, država angažovanija, a međunarodna zajednica daleko realnija kada su u pitanju realne potrebe i interesi romske zajednice", kazao je na predstavljanju knjige na Sajmu knjiga bivši ministar za ljudska i manjinska prava Rasim Ljajić.
Rajko Đurić, i sam dugogodišnji aktivista romske zajednice, podseća da je taj narod osnivač indijske prestonice Nju Delhija, kao i na romsko poreklo velikana svetske kulture i umetnosti - Čarlija Čaplina, Ave Gardner, Jula Brinera, Antonija Banderasa, te slavnih Španaca Servantesa i Antonija Maćada.
Istorija Roma podseća i na romsko poreklo jednog od najvećih srpskih slikara Miće Popovića.
.jpg)
