Izvor: RTS, 06.Jan.2016, 10:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Običaji za Badnji dan
Po običaju božićno drvo - badnjak, za koje se veruje da donosi sreću, zdravlje i napredak, seče se u rano ujutro. Badnjak se u dom unosi u večernjim satima kada se i pali, a uz drvo se daruje i žito da bi naredna godina bila rodna.
U pojedinim krajevima Zapadne Srbije po badnjak se kreće u predvečerje Badnjeg dana. To je prilika za druženje komšija, kojima trubači upotpunjuju božićnu atmosferu, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << koja ide uz pesmu i molitvu.
"Kada se prilazi badnjaku, prekrsti se - u ime Oca i Sina i Svetoga duha i zamahom u tri poteza se seče mlad cer i očita se molitva pomozi Bože i badnjače", kaže Ivan Korać iz sela Rasna kod Požege.
Iako je u Rusiji božićno drvo jelka, u Srbiji se u krajevima gde preovladavaju četinari, traga za badnjakom, drvom koje krasi karakteristično žuto lišće.
"Može bukovo, cerovo, hrastovo, ali idemo dalje pa tražimo", rekao je Vladeta Radović iz sela Jablanica iz Opštine Čajetina.
Na Badnji dan obavezna je posna trpeza, a raznovrsnost jela zavisi kako od spretnih ruku domaćice, ili domaćina, tako i od raspoloživog kućnog budžeta. Ali ne treba misliti samo na jelo i piće.
"Prvenstveno treba misliti na molitvu, pa onda treba da bude i trpeza, to se zove trpeza ljubavi, kako ova posna za Badnji dan, tako i mrsna na Božić", objašnjava protojerej stavrofor Nenad Veličković.
Antropolog Sofija Kostić rekla je da se na Badnji dan niko ne poziva, na Božić se ne radi i ne daje se nikom ništa iz kuće, da se ne bi izneli bogatstvo i sreća. Dodaje da se ne daruje na Božić niko osim ukućana.
Duhovnici kažu da ni u čemu ne treba preterivati, već za božićne praznike iskorisititi da se ispolje najlepše ljudske vrline ljubav, mir i sloga.
