Izvor: RTS, 22.Nov.2010, 10:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obezbeđenje bez kontrole
U Srbiji postoji tridesetak detektivskih agencija, a oko 50 hiljada ljudi radi u sektoru obezbeđenja. I pored toga, ta oblast nije uređena zakonom, pa ne postoji ni njihova kontrola. Zakon o privatnom obezbeđenju trebalo bi uskoro da se nađe u skupštinskoj proceduri.
Procenjuje se da u privatnom bezbednosnom sektoru u Srbiji, legalno ili na crno, radi oko 50 hiljada ljudi. To je više ljudi nego u vojsci ili u policiji. Istovremeno, Srbija je jedina zemlja u regionu u kojoj >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << ta oblast nije regulisana zakonom.
Do kraja godine, Nacrt Zakona o privatnom obezbeđenju i detektivskoj delatnosti trebalo bi da se nađe u skupštinskoj proceduri.
Dolaskom stranih kompanija, posebno banaka, u Srbiju, posle 2000. godine počele su da rade i privatne bezbednosne kompanije. Danas odgovaraju i za bezbednost mnogih objekata koji su imovina države, obezbeđuju škole, fabrike, pa i vojne objekte.
Tim poslom bave se uglavnom ljudi iz državnih bezbednosnih struktura, oni koji su radili ili rade u policiji i vojsci, a zabeleženi su slučajevi da rade i ljudi iz kriminalnog miljea.
"Zakon o policiji zabranjuje te paralelne delatnosti, MUP ne vodi ono što je protivzakonito, samo po pojedinačnim prijavama i po pojedinačnim slučajevima reaguje", kaže Milorad Todorović, sekretar MUP-a.
"Zakon treba da spreči odliv policijskih službenika i profesionalaca iz vojske i da, sa druge strane, podigne rejting te delatnosti", kaže Zoran Keković sa Fakulteta za bezbednost.
Unosan posao
Iako su agencije za fizičko-tehničko obezbeđenje, kako mnogi tvrde, veoma unosan posao, to se ne bi moglo reći za plate zaposlenih u njima.
"Prosek je, koliko znam, bez nekih zvaničnih istraživanja oko 16.000 do 18.000, najviše 25.000 dinara. Prosek se odnosi i na operativne i rukovodeće pozicije", navodi Dragiša Jovanović iz Udruženja privatnog obezbeđenja Privredne komore Srbije.
Jovanović kaže da nisu samo u pitanju ti proseci, nego da li se uopšte isplaćuju plate.
Istraživanje javnog mnjenja pokazuje da svega četvrtina građana ima poverenje u privatni bezbednosni sektor.
"U privatnom sektoru bezbednosti zabeleženi su različiti defekti, pre svega uticaj organizovanih kriminalnih grupa, pa je tako zabeleženo da neke kriminalne grupe osnivaju svoje firme odnosno preko povezanih lica imaju uticaj na te firme", kaže Predrag Petrović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
Bez zakonske regulative
U Srbiji ima tridesetak detektivskih agencija. Kontrola rada agencija, za sada, ne postoji, jer njihova delatnost nije regulisana zakonom.
"U dosadašnjoj praksi, Odbor za bezbednost nije ni na koji način kontrolisao privatno obezbeđenje, odnosno ljude koji se bave privatnim obezbeđenjem, što je još jedna potvrda manjkavosti u toj oblasti", kaže Meho Omerović iz Odbora za odbranu i bezbednost Skupštine Srbije.
Omerović naglašava da će zato biti i veoma važno da se i parlament ne samo kroz donošenje zakona i kontrolu MUP-a uključi u nadziranje te veoma osetljive oblasti.
"Korisnici su ja mogu reći i kod mene u mojoj agenciji možda čak u poslednje vreme i više pravna lica nego fizička lica dolaze nam i veliki sistemi i mali privrednici sa željom da zaštite svoje poslovanje", kaže Dragan Trivan iz Agencije "Protekta".
Dok se privatne bezbednosne kompanije u Srbiji uglavnom bave fizičko-tehničkim obezbeđenjem i obezbeđenjem ličnosti, u svetu se već odavno bave zaštitom informacionih tehnologija i zaštitom od industrijske špijunaže.
Sve više je i privatnih vojnih kompanija kojima je, na primer, povereno obezbeđenje sedišta NATO-a u Briselu, a u mnogim evropskim zemljama obezbeđenje ambasada i elektronski nadzor granica.
