Izvor: Glas javnosti, 10.Jun.2009, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obelisk
Vlada Crne Gore je nedavno o trošku svih građana u Bajicama nadomak Cetinja podigla, kako je navedeno, obelisk žrtvama Božićnog ustanka 1919. godine u Crnoj Gori. I taj povod je, nažalost, iskorišćen za podgrevanje srbomržnje i produbljivanje jazova i podela među građanima korišćenjem dobro poznatih metoda u falsifikovanju istorije. Događaj je u medijima predstavljen kao podizanje „obeliska borcima za slobodu Crne Gore“, a vlada je u svom saopštenju navela da se „spomenik podiže >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << kako bi se sačuvala uspomena na borce i žrtve stradale u borbi za nezavisnost“. Događaju je, razume se, prethodilo štampanje nekoliko metodološki problematičnih i sa tumačenjima netačnih knjiga o toj temi.
Definitivno konstatujem da se u Crnoj Gori istorijski događaji isključivo tumače bilo kroz prizmu trenutne političke koristi, bilo kroz prizmu savremenog trenutka. A to, naravno, nije ni dobro ni korisno na duže staze iz više razloga, a posebno zbog širenja najstravičnije mržnje među građanima.
Čudim se zašto Vlada Crne Gore na isti ili bilo kakav način nije obeležila 80. kao što je obeležila 90. godišnjicu tzv. Božićne pobune? To je posebno nejasnije ako se zna da je personalni i partijski sastav vlade isti i one 1999. i ove 2009. godine? Nije jasno ni zašto je obelisk otkriven 21. maja, tj. na dan referendumske nezavisnosti, a ne 6. januara na Badnji dan kada se ta pobuna dogodila? Uzgred, nije reč o božićnoj nego o badnjodanskoj pobuni, ali to se malo koga od glasnogovornika te priče u Crnoj Gori tiče pošto im je netačna oznaka lakša za izgovor, a i lepše zvuči.
Svi od reda kriju da su sve pristalice kralja Nikole Petrovića, koji su podigli badnjodansku pobunu 1919. godine, bili stopostotni Srbi. Oni se nisu borili protiv Srba i to nije bio sukob po nacionalnom nego po dinastičkom pitanju. Drugo, oni se nisu borili „za slobodu“ nego za povratak dinastije Petrović u Crnu Goru. Treće, zar je moguće da je je čitav svet 1918. godine bio slobodan, a da je samo Crna Gora bila porobljena i kako to niko do sada nije video? Četvrto, Crna Gora je, nakon odlaska kralja Nikole iz zemlje, kapitulirala 1916. godine i time je suspendovala svoj pravni poredak, pa je otuda teško govoriti o nelegitimnosti Velike narodne skupštine Srpskog naroda (Podgoričke skupštine) u odnosu na pravni poredak predratne Kraljevine Crne Gore. Peto, kako je moguće da je današnjim pojedinim separatistima i ostrašćenim srbomrscima iz Crne Gore nelegitimna Podgorička skupština, a da im je pri tom legitimno i prvo i drugo zasedanje AVNOJ-a? Šesto, kako je moguće da je toliki otpor pružen „velikosrpskoj“, a ne i austrougarskoj okupaciji? Sedmo, da li je pitanje državno-pravnog statusa tadašnje srpske države Crne Gore bilo samo pitanje Srbije ili je to bilo i pitanje odluke velikih sila?
Sve su ovo teme za ozbiljne rasprave i sučeljavanje argumenata. Ali, najsramnije u celoj ovoj priči jeste besomučno klevetanje časnih i čestitih srbijanskih vojnika, koji su već godinama u Crnoj Gori označeni kao „ubice dece, mučitelji, krvnici, zlostavljači, ubice, sadisti, palitelji kuća...“. Zar je moguće da je ta srbijanska vojska imala milosti prema svim neprijateljima i nemoćnima u svim ratovima osim prema odmetnicima u badnjodanskoj pobuni u Crnoj Gori? Zar je moguće da te „srbijanske krvnike i zlikovce“ tokom svih godina Prvog svetskog rata nisu primetili ni saveznički ni protivnički oficiri, vojnici i članovi vojnih i političkih misija? Šta je radio Crveni krst? Zar je dr Arčibald Rajs bio toliko slep pa sve to nije ni video ni opisao?
