Izvor: Blic, 16.Mar.2008, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obeležena 125-godišnjica Karla Marksa
U svetu je 125-godišnjica smrti nemačkog filozofa, ekonomiste, političkog teoretičara i revolucionara Karla Marksa, koga i dalje smatraju jednim od najuticajnijih mislilaca u istoriji, propraćena uglavnom prigodnim člancima.
Marks (rođen 1818 u Triru), koji je 14. marta 1883. umro u izgnanstvu u Londonu od bronhitisa i zapalenja porebrice, zapamćen je, pre svega, kao začetnik ideologije koja po njemu dobila ime, ali je proučavao široku lepezu političkih i društvenih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pojava, a naročito je poznata njegova analiza svetske istorije.
Njegove teorije, u prvom redu one koje se tiču političke ekonomije, decenijama su podsticale debate i inspirisale revolucije, a on sam je čas bio predstavljen kao đavo čas kao bog.
Marks, kako navodi nemačka novinska agencija Dojče vele, klevetan i osporavan od jednih, neshvaćen od drugih, a uzdizan od mnogih kao najveći mislilac na svetu, Marks i dalje izaziva polemike.
Od kraja hladnog rata ponovo se javlja snažno interesovanje za Marksove teorije, naročito za one u kojima govori o oblicima i nestalnosti kapitalizma.
Postavlja se, međutim, pitanje u kojoj meri teorije čoveka koji je umro pre 125 godina mogu i dalje da utiču na svet današnjice.
Neki poput Iana Hanta, direktora Centra za primenjenu filozofiju univerziteta Flinders u Australiji, smatraju da je Marksov uvid u kapitalistički sistem i dalje veoma aktuelan.
Po njemu, Marksove teorije o eksploatatorskoj prirodi kapitalizma, u kome se industrijski razvoj zasniva na iskorišćavanju ljudskih i prirodnih resursa za kratkotrajnu dobit, mogu se primeniti na probleme koje muče današnji svet kao što su klimatska i energetska kriza i pitanja "despotskog oblika odnosa poslodavac-zaposleni".
"Marksove analize o stubovima kapitalističkog društva pokreću pitanja o pravednoj distribuciji bogatstva, pa samim tim i prihoda, u kapitalističkim društvima, koja su danas očiglednija nego što su bila u njegovo doba", naveo je Hant.
"One, takođe, ukazuju", po Hantu, "na posledice po životnu sredinu usled privatne dominacije investicija koje su danas akutnije nego u Markosvo doba".
Sajmon Tormej, jedan od direktora Centra za proučavanje društvene i globalne pravde na univerzitetu u Notingemu, smatra da je "svet je u velikoj meri onakav kakvim ga je Marks opisao pre 150 godina".
"Mi sada imamo više ili manje integrisani kapitalistički svet, sa globalnim bogatstvom i globalnim siromaštvom, kao što je to Marks predvideo", naveo je Tormej, dodajući kako je "socijalna demokratija, koja se pojavila u obliku krajnje umerenog marksizma, kao neka vrsta 'marksizma-lajt', danas svuda u povlačenju".
Uprkos tome, klasna borba se nastavlja, tvrdi Tormej.
"Otidite u bilo koju fabriku i videćete vlasnike i radnike - vlasnici ne mogu bez radnika ali žele da ih plate što je manje moguće za što veći učinak dok radnici pokušavaju da izvuku što veću platu. To je klasna borba".
"Osvrnite se oko sebe, klasna borba je svuda i utiče na govoto sve ljudske odnose", ističe on.
Marks je imao veliki uticaj ne samo na politiku i ekonomiju već i na način na koji su ljudi promišljali kulturu. Premda se nikada nije smatrao pravim kulturološkim teoretičarem, Marksove analize o estetici, komunikaciji i interpretaciji doprinele su širenju pokreta kulturoloških istraživanja.
Savremeni kulturološki teoretičari prate Marksove ideje.
"Marksov uticaj na savremenu kulturološku misao potiče iz njegove društvene teorije i njegovih filozofskih ideja", kaže Johan Fornas, direktor švedskog Instituta Viših kulturoloških studija.
"Marks je inspirisao mnoge savremene mislioce, navodeći ih da nikada ne odvajaju teorijske koncepcije od iskustava svakodnevnog života i da, umesto toga, shvate značaj postavljanja znanja u konkretnu materijalnu, otelotvorenu i društveno organizovanu praksu, uvek interaktivno delujući sa institucionalizovanim mrežama vlasti", dodao je Fornas.
Premda su mnoge Marksove teorije i danas primenljive, stručnjaci ipak navode da su neke od njih vremenom izgubile svaki značaj, naveo je Dojče vele.
Tako, se pogrešnim ispostavilo predviđanje da će jednog dana komunizam zavladati svetom. Čak je i Narodna Republika Kina poslednjih godina "razvodnila" svoj komunizam, navode ti stručnjaci.
"Marks je bio ubeđen da će komunizam zameniti kapitalizam ali, danas u svetu više ne postoji bilo kakav komunistički pokret", kaže Tormej.
Po Tormeju, "ironija je što je u trenutku kada su Marksove ideje relevantne više nego ikada ranije, sve slabije interesovanje za marksizam (ili tačnije rečeno komunizam) kao ideologije koja mobiliše mase".
Tormej smatra kako Marksovo najznačajnije delo "Kapital" "i dalje predstavlja fantastično strukturisanu i promišljenu analizu, dajući uvid u filozofsku i ekonomsku misao njegovog vremena".
"Dok god bude kapitalista, Marks će biti relevantan", zaključio je Tormej.
.jpg)
