Izvor: Politika, 13.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obeležen Svetski dan bubrega
U Srbiji je na dijalizi između 4.000 i 4.500 bubrežnih bolesnika, oko hiljadu najtežih pacijenata na listi čekanja za transplantaciju
Mali broj obavljenih transplantacija bubrega, boravak u neodgovarajućim objektima gde se obavlja dijaliza i prebukiranost centara u kojima se leče, glavni su problemi pacijenata obolelih od bubrežnih oboljenja, objasnio je juče Nikola Grubor, predsednik Udruženja pacijenata na dijalizi. On je na manifestaciji održanoj u Knez-Mihailovoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ulici, povodom Svetskog dana bubrega, istakao da su, ipak, zahvaljujući Ministarstvu zdravlja i Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje uslovi za lečenje u poslednje tri godine bolji nego ranije, jer sada bolesnici na dijalizi imaju najsavremenije lekove i uređaje najnovije generacije.
– Sve zdravstvene ustanove su dobile savremene aparate, čime smo prezadovoljni. Ali, u objektima gde se dijaliza obavlja nedostaju odgovarajuće garderobe gde pacijenti i osoblje mogu da se presvuku, sanitarni čvorovi su užasni i nedostaju čekaonice gde pacijenti mogu da se odmore pre i posle dijalize. Takođe je neophodno odvajati pacijente koji, recimo, imaju hepatitis. Ljudi koji dolaze na dijalizu mogu da žive i po 20, 30 godina, ali je neophodno rešiti sistem transplantacije organa – istakao je Grubor.
On je objasnio da je u Srbiji na dijalizi između 4.000 i 4.500 bubrežnih bolesnika, da se oko hiljadu najtežih pacijenata nalazi na listi čekanja za transplantaciju, a da je u poslednje dve godine obavljeno samo 20 takvih intervencija.
– Nemamo zakon o donorstvu organa i potrebno je da se on što pre usvoji. Onda bi lista donorstva bila proširena sa 20.000 na 200.000.000 ljudi, čime bi se kod 200 pacijenata omogućilo kadaverično transplantiranje bubrega (sa umrlih ljudi). Transplantacija košta oko 16.000 evra, a toliko staje dijaliza za jednog pacijenta godišnje. Šanse da neko ko se prijavi da da svoj organ to i uradi ravne su glavnom dobitku na lotou, a nikakve zloupotrebe nisu moguće i to građanima Srbije treba objasniti – dodao je naš sagovornik.
Svetski dan bubrega juče je obeležen u više od 60 gradova u svetu, treću godinu zaredom, sa ciljem da se građanima ukaže na životno važne funkcije ovih organa, kojih postajemo svesni tek kada se pojavi neki problem. Lekari su u nekoliko gradova u Srbiji građanima besplatno radili osnovne analize krvi i pregled mokraće, a svi kod kojih su otkrivene eventualne nepravilnosti upućivani su na dodatne preglede kod nefrologa.
Dr Steva Plješa, predsednik Udruženja nefrologa Srbije, naglasio je da je smanjen procenat smrtnosti dijaliziranih pacijenata sa 20 na 12 odsto, a u Beogradu je oko devet odsto, što je ispod evropskog nivoa.
– Građani bi trebalo dva puta godišnje da odlaze na preglede, da urade analizu mokraće, šećera, holesterola, kreatinina, na osnovu kojih je moguće otkriti sam početak bolesti bubrega. Te preglede treba da obave pre svega oni koji boluju od hroničnih bolesti i koji u porodici imaju nekog ko boluje od oboljenja bubrega – istakao je dr Plješa.
D. Davidov-Kesar
[objavljeno: 14/03/2008]
