Izvor: RTS, 25.Jun.2009, 20:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obećanje poslodavca radnicima "Prvog maja"
Direktor privatizovanog GIK-a "Prvi maj" iz Lapova Velimir Radenović obećao je danas da će ta firma podići kredit, kako bi se radnicima isplatile zarade i uplatili doprinosi za penziono osiguranje, izjavio predsednik Štrajkačkog odbora.
Predsednik Štrajkačkog odbora Novica Marković izjavio je da je direktor privatizovanog građevinsko-industrijskog kombinata "Prvi maj" iz Lapova Velimir Radenović obećao je danas da će ta firma podići kredit, kako bi se radnicima isplatile >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << zarade i uplatili doprinosi za penziono osiguranje.
"Radenović je, na tim pregovorima obećao i izradu socijalnog programa za 150 radnika, kao i upošljavanje kapaciteta u tom kombinatu", izjavio je Marković Tanjugu, dodavši da će se 1. jula znati da li će ta odluka biti i realizovana, pošto će tada u Ministarstvu rada i socijalne politike biti nastavljeni pregovori sa predstavnicima Štrajkačkog odbora.
Radnici neće obnoviti blokadu železničke pruge Beograd-Niš, ali će nastaviti sa štrajkom jer, kako je rekao, poslodavac je i ranije davao obećanja, istakao je Marković.
Potrebno oko 60 miliona dinara
Prema njegovim rečima, za isplatu zarada i uplatu doprinosa za penziono osiguranje radnika "Prvog maja", potrebno je oko 60 miliona dinara, a za izradu socijalnog programa oko 25 miliona dinara.
Pregovorima su prisustvovali i predsednik opštine Lapovo Dragan Zlatković, koji podržava zahteve radnika, kao i poverenik sindikata građevinara za Šumadijski i Raški okrug Radojica Arsenijević.
Oko 250 radnika "Prvog maja" protestuje od 6. aprila, a kako se na njihove zahteve za isplatom zarada za proteklih osam meseci i uplatu penzionog osiguranja poslodavac nije obazarao, oni su u više navrata pokušavali da blokiraju autoput Beograd-Niš.
Kako nisu u tome uspeli, u ponedeljak u podne blokirali su želežnicku prugu na toj relaciji, u mestu Lapovo.
Blokada je trajala do ponoći u utorak, kada ih je posetio ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić i obećao da će posredovati u pregovorima sa njihovim poslodavcem.
Železnice Srbije su saopštile da im je, zbog blokade pruge, naneta ogromna šteta, jer su morali, pored ostalog, da preusmeravaju sve domaće i međunarodne vozove na alternativne pravce, ali i da organizuju prevoz putnika autobusima.
Građevinsko-industrijski kombinat "Prvi maj" kupila je firma "Auto Vojvodina" iz Novog Sada, koja, prema podacima sa sajta Agencije za privredne registre, ima pet radnika.
Radnici "Zastave elektro" više neće blokirati prugu
Radnici Zastave elektro nastaviće protest, ali više neće blokirati prugu zato što je Vlada Srbije počela da rešava njihove probleme, izjavio je predsednik Štrajkačkog odbora te fabrike iz Rače Slobodan Gajić.
Gajić je agenciji Beta nakon sastanka sa ministrom za rad i socijalnu politiku Rasimom Ljajićem i predstavnicima Ministarstva ekonomije kazao da je tokom tog sastanka potvrđeno da će radnicima sutra biti isplaćena po jedna zarada, odnosno po 12.500 dinara.
"Kao što je i obećao ministar Ljajić u susretu sa radnicima pre dva dana, na račun fabrike je danas uplaćeno četiri miliona dinara dug Uprave carine i iz tog iznosa će biti isplaćena jedna zarada za oko 300 zaposlenih", rekao je Gajić.
"Očekujemo da će Ministarstvo pomoći da se procesuira krivična prijava koja se već nalazi u tužilaštvu protiv jednog od vlasnika firme u Rači Dragana Mostića zbog malverzacija u iznosu 76 miliona dinara", rekao je Gajić.
"To je važno jer rešava naše probleme i predstavlja osnov za raskid kupoprodajnog ugovora", naglasio je Gajić.
Prema njegovim rečima, predstavnici ministarstava rada i ekonomije su na sastanku rekli da će do 7. jula pronaći strateškog partnera za fabriku u Rači i da će učiniti sve da vlasnik "Zastave elektro" radnicima isplati još deo novca koji im duguje.
Štrajk u Zastavi elektro počeo je pre tri meseca, a od 305 zaposlenih štrajkuje njih 250.
"Zastava elektro" prodata je u februaru 2006. godine za 27,7 miliona dinara tročlanom konzorcijumu iz Srbije. Kupoprodajnim ugovorom su predviđena obavezna ulaganja od 26,6 miliona dinara.
.jpg)
