Izvor: Politika, 22.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obdarenima treba podrška
Koliko sve uslova mora da se stekne kako bi od talenta postao upotrebljivi genije
Manji broj pojedinaca poseduje prirodnu (vernici kažu Božju) obdarenost. Savremena psihologija pod tim podrazumeva visoku inteligenciju, uspeh u školi i svom zanimanju, kao i visok socijalni status i dostignuća u raznim oblastima. Smatra se da takvih ima svega dva odsto. Više puta je dokazano da čovek rođen s darom može da ga razvija, usavršava i ostvaruje kroz rad i samo rad. Zauvek će >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ostati nepoznat broj zaparloženih, propalih talenata zbog nepovoljnih društvenih okolnosti, lenjosti ili čistog malera. Na putu uspeha darovite dece presudan je uticaj porodice i škole.
Od početka, kada je njihov dar otkriven, imali su mogućnost da dobiju odgovore na svoja radoznala pitanja, usmeravani su u tom pravcu, profesori su sa uvažavanjem negovali njihov put ka znanju, bile su im dostupne knjige, kompjuteri, a detinjstvo im je proteklo bez trzavica u kući.
Koliko sve uslova mora da se stekne kako bi se od talenta postao upotrebljivi genije? To su ne samo genetski kod, mentalna mapa, ravnoteža uma, emocija, volje i mašte, nego i napor da se prihvati poneki zlobni odjek iz okruženja ili stalna tapšanja po ramenu i čestitke zbog pobeda na takmičenjima.
Dosta toga zavisi i od društvene podrške. Tek poslednjih godina se i država zainteresovala za stipendiranje darovitih učenika s ciljem da ih ne otmu inostrani "lovci na talente". Istraživački centar Petnica kod Valjeva (osnovan još 1982. godine) dokazao se kao pouzdan stepenik u razvoju darovitog učenika do vrhunskog naučnika. U egzaktnim naukama postoje načini i merila za određivanje darovitosti, na osnovu rezultata na testovima i takmičenjima. U umetnosti su merila ipak elastičnija, nagrada ne pripadne uvek najdarovitijem...
Još u detinjstvu i pubertetu izdvajaju se najbolji. Oni odskaču od većine svojih vršnjaka koji su "dan zamenili za noć" zalud trošeći vreme po kafićima, noćnim klubovima i splavovima. Od prvih će postati društvena elita, kod nas ili "u tuđini", a drugi će postati ko zna šta. Retko koji talenat je isplivao iz siromaštva, iz zabitog sela (kao Tesla iz Smiljana) ili porodice u rasulu. Najviše ih je iz gradova i dobrih škola, uglavnom iz "srednje stojećih" porodica intelektualaca.
M. Ć.
[objavljeno: 22.05.2007.]
