Izvor: Blic, 29.Jul.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obavezna rezerva
Obavezna rezerva
Čemu služi obavezna rezerva koju centralna banka propisuje komercijalnim bankama? Čini se da preovladava mišljenje da je to sredstvo kontrole količine novca i, tako, inflacije.
Kolike su rezerve potrebne bankarskom sistemu u celini, trebalo bi da zna centralna banka, jer zbog toga postoji. Ničemu drugome obaveznost držanja određenog nivoa rezervi ne bi trebalo da služi. Količina novca bi trebalo da se određuje operacijama na otvorenom tržištu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i kamatnom stopom, dakle, uobičajenim instrumentima monetarne politike.
Da li bi smanjenje obavezne rezerve podstaklo inflaciju? Valja uočiti da je stopa obavezne rezerve u Srbiji prilično visoka: 26 odsto na devizne i 20 odsto na dinarske depozite. Uzmimo da se te stope smanje na, recimo, 10 odsto, što bi takođe bilo visoko (u evrozoni je dva odsto), ali ne bi bilo sasvim neuobičajeno. Banke bi imale više para za investicije, a veća ponuda kredita bi vodila nižoj kamatnoj stopi. To bi smanjilo troškove svim dužnicima, što bi trebalo da dovede, kada je reč o preduzećima, do pada a ne do rasta cena njihovih proizvoda. To još uvek ne znači da povećana tražnja ne bi delovala inflatorno, ali verovatno ne više nego sadašnja politika visokih rezervi i visokih kamatnih stopa.
Moglo bi da dođe i do većeg zaduživanja privrede, a ne stanovništva. Visoke kamate teraju banke da nude kratkoročne kredite sa niskim rizikom, a to najviše ide u javnu i privatnu potrošnju. Niske kamate, nasuprot tome, podstiču investicije. Zaista, može da se poveća i uvoz, ali bi investicije trebalo i da povećaju izvoz, a zajedno da obezbede ono čemu bi trebalo da se teži: održiv rast.
Pišite, predlažite, naši stručnjaci će vam odgovoriti adresa: Masarikova 5, 11000 Beograd ili
E-mail: redakcija@blic.co.yu
