Izvor: B92, 14.Feb.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obavezan povratak ilegalaca iz EU
Beograd, Novi Pazar -- Pre nego što EU omekša vizni režim, SCG mora da prihvati oko 100.000 svojih građana koji ilegalno žive i rade u Uniji.
Pitanje readmisije ilegalaca jedan je od najvažnijih pitanja u političkim odnosima državne zajednice i Evropske unije. Ministar Rasim Ljajić otvorio je na aerodromu u Beogradu posebnu kancelariju, koja bi trebalo da pomogne ljudima koji će biti deportovani iz zemalja u kojima nisu uspeli da regulišu svoj status.
"Dobar >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << dan. Imate 48 sati da napustite Nemačku." Sa takvim upozorenjem suočiće se ilegalni gastarbajteri, na primer, u Frankfurtu na Majni, ali i u ostalim evropskim gradovima ukoliko ne budu hteli da se u dogovorenom roku dobrovoljno vrate u Srbiju. I dobrovoljcima i onima koji će biti prinuđeni, pomoć će pružati kancelarija za readmisiju na aerodromu Beograd, gde će neuspeli azilanti dolaziti čarter letovima Jata.
Prema rečima Ljajića, nije poznat tačan broj državljana SCG koji ilegalno borave u zemljama zapadne Evrope, ali "se operiše sa cifrom od 50.000 do 150.000 ljudi". "Najviše je Roma, Bošnjaka i Srba, a od potpisivanja prvog sporazuma o readmisiji, u SCG se iz zapadne Evrope godišnje vraćalo oko 3.500 državljana SCG", rekao je Ljajić. Ljajić je rekao da se tokom januara vratilo 75 državljana SCG koji su ilegalno boravili u Nemačkoj, u kojoj ilegalno boravi najviše državljana SCG.
Sporazumi o readmisiji, koji su do sada potpisani sa ukupno 15 zemalja, jedan su od preduslova za stavljanje Srbije na belu šengensku listu. Druga dva su, ako se izuzme Ratko Mladić, policijska umesto vojne kontrole granice i izdavanje modernih pasoša koje bi mnogo teže bilo falsifikovati. Sporazumima se sprečavaju ne samo ilegalne migracije državljana Srbije, već i građana drugih zemalja koji idu preko naše teritorije.
"Što se tiče naših državljana, mi imamo obavezu da ih reintegrišemo u naše društvo. A što se tiče državljana iz trećih zemalja, moramo da i sa njihovim zemljama zaključimo sporazume o readmisiji kako bismo ih vratili u njihove zemlje porekla", objašnjava Sanja Mrvaljević, kancelarija za pridruženje Evropskoj uniji.
Pitanje Kosova
Ministar za ljudska i manjinska prava kaže da prilikom sklapanja ugovora državna zajednica nije htela da se obaveže da prihvati brojne ilegalne emigrante sa Kosova, sa obrazloženjem da ne može da im obezbedi uslove za život u centralnoj Srbiji, u kojoj nikada ranije nisu živeli niti tu imaju bilo kakvu imovinu.SCG je u prvoj polovini 2005. godine bila prva zemlja po broju državljana koji su tražili azil u zemljama Evropske unije, ali ministar Ljajić kaže da je taj broj "lažan", jer je većina onih koji su tražili azil sa Kosova.
"Na taj način se stvara iskrivljena slika, a sve to može itekako da utiče na naš zahtev da budemo stavljeni na belu šengensku listu. Ne možemo da budemo stavljeni na belu šengensku listu sa tolikim brojem zahteva za azil", rekao je Ljajić.
Ljajić je rekao da je u 2004. godini SCG bila na drugom mestu sa 22.300 zahteva za azil, a u prvoj polovini 2005. godine izbila je na prvo mesto, ispred Rusije i Kine sa 10.800 zahteva.
Deca povratnika odustaju od školovanja
Čak trećina dece koja su sa porodicama prisilno vraćena sa Zapada loše govore maternji jezik i zbog toga odustaju od daljeg školovanja, podaci su nevladine organizacije Reintegracija iz Novog Pazara. Ta NVO organizuje radionice za pripremu dece kako bi se lakše uklopila u nastavu na maternjem jeziku.
Njen koordinator Kadrija Mehmedović izjavio je Beti da je od 2000. godine do danas u sandžačku regiju sa Zapada vraćeno oko 40.000 ljudi. Kroz radionicu je do sada prošlo 60-oro dece, čiji su roditelji u proseku boravili po 12 godina u inostranstvu. "Od septembra radimo sa ovom decom. Nedavno smo organizovali još jednu grupu, a deca iz prve još uvek povremeno dolaze", rekao je Mehmedović.
Desetogodišnjem Nedžatu Osmanoviću, koji je pre godinu dana sa porodicom deportovan iz Nemačke, najteže pada učenje ćirilice. "Kada sam došao iz Nemačke nisam znao ni reč srpskog jezika, niti da pišem ćirilicu. Prošle godine nisam ni išao u školu, jer nisam razumeo učiteljicu šta predaje. Sada je već bolje", rekao je Nedžat.
Deca koja pohađaju radionicu maternjeg jezika međusobno razgovaraju na nemačkom jeziku, "jer im je tako lakše". Sa njima radi "vaspitacica" koja tečno govori oba jezika.
Osmogodišnja Alma Suljović rado pohađa radionicu, jer se tu sreće sa decom, koja takođe najbolje govore nemački. "Lepo mi je ovde, jer bez problema mogu da komuniciram, a da mi se niko ne smeje", kaže Alma, koja kao i ostala deca povratnici mašta o tome da se, kada poraste, vrati u Nemačku.
Pomoć švedske vlade
Rasim Ljajić kaže da je Kancelarija za readimisiju na beogradskom aerodromu otvorena uz podršku švedske vlade, koja je izdvojila 72.000 evra za opremu i plate zaposlenih u toj kancelariji, u kojoj će raditi dva socijalna radnika i jedan predstavnik Crvenog krsta.
Švedska ministarka za migracije Barbro Holmberg rekla je da je većina zahteva građana SCG za dobijanje azila u Švedskoj odbijena i da to znači da će oni morati da budu vraćeni.
Prema njenim rečima, mnogi ljudi koji su zahtevali azil u Švedskoj su "prodali sve što imaju", a njihovi zahtevi za azil su odbijeni, i zato je potrebno da u Kancelariji za readmisiju dobiju prvu pomoć i podršku, po povratku iz Švedske.
