Izvor: Danas, 14.Sep.2015, 22:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obaveza svih da se suoče sa prošlošću
Političke elite u regionu nemaju interes da se suoče sa prošlošću, a među građanima bivše Jugoslavije izražena je kultura poricanja i posmatranje sopstvene nacije kao žrtve ratova devedesetih, jedan je od zaključaka jučerašnje panel-diskusije Fondacije Fridrih Nauman za slobodu pod nazivom "Srebrenica - kultura sećanja".
S druge strane, kako je ukazano, suočavanje sa prošlošću je dugotrajan proces, ali nijedna generacija nije oslobođena obaveze da učini napor >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << i pomogne u preispitivanju prošlosti.
Sandra Orlović, izvršna direktorka Fonda za humanitarno pravo, istakla je da svedočenja žrtava, koje će za nekoliko decenija nestati, teško dopiru u zajednice iz kojih su odgovorni za zločine. Ona je ocenila da javni diskursi, kada je reč o zajednicama iz kojih dolaze počinioci zločina, ukazuju da je sećanje tih zajednica pod snažnim uticajem kolektivnih identiteta - etničkog, religijskog, ideološkog.
Istoričarka Dubravka Stojanović naglasila je da u udžbenicima istorije svih bivših jugoslovenskih republika stoje isti oni argumenti koji su te države uveli u rat.
- Svaka država danas ponavlja istu priču sa kojom je ušla u rat i to je za mene, što često govorim, nastavak rata drugim sredstvima, rekla je Stojanovićeva. Prema njenom mišljenju, časovi istorije treba da imaju otvorene debate, a ne da budu mesta gde su nastavnici "sveštenici nacije" i gde svako o svojoj naciji govori kao o najvećoj žrtvi.
- Nastavničkom reprodukcijom udžbenika, koji mora da se nauči napamet, odgajaju se potčinjeni pojedinci, a ne misleći građani, istakla je Stojanovićeva.
Seren Kajl sa Univerziteta u Kentu govorio je, između ostalog, o malom interesu političkih elita sa ovih prostora da se suoče sa prošlošću, "jer bi onda morali da se suoče sa svojim političkim i ličnim životom".
Ova debata bila je uvod za audio-vizuelnu prezentaciju "Istraga, rekonstrukcija i procesuiranje srebreničkih zločina iz jula 1995. pred MKSJ", koju su sinoć u beogradskom Centru za kulturnu dekontaminaciju otvorili FHP i SENSE - Centar za tranzicijsku pravdu iz Pule. Građani će imati priliku da ovu prezentaciju pogledaju do 20. septembra.
