Izvor: Kurir, 21.Nov.2010, 09:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
OVO SU NAJGORI POSLOVI U SRBIJI!
Da li biste drkali biku za novac? Kakvo pitanje!? A da li biste ubijali po 40 životinja dnevno, spremali leševe za sahranu? Da li biste čistili septičke jame za 18.000 dinara mesečno?
Kladimo se - teško! Ipak, i to ljudi u Srbiji rade. Za platu koja je čak ispod proseka. Ipak, mnogi od ljudi koji rade najgore poslove u Srbiji kažu da - vole svoj posao!
Evo njihove priče.
Masturbator bikova
Ni najvećem ljubitelju životinja ne bi na pamet >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << palo da bude baš toliko blizak sa bikom od 700-800 kilograma...
Međutim, radniku na osemenjivanju uzimanje semene tečnosti od bika je kao dobar dan. Mirko Blagojević, veterinar iz Centra za reprodukciju i veštačko osemenjivanje iz Velike Plane, objašnjava nam da su tehnike za ovaj proces raznovrsne:
- Od elektronskog nadraživanja erogenih zona životinje, preko rektuma, veštačkih vagina, a najednostavnije je ručnim putem. Jedino je nezgodno ako se biku ne svidi, pa vas ritne nogom i saspe vam sve zube u grlo. Bik ima trenutnu erekciju i potrebno mu je veoma malo stimulacije da bi ejakulirao - kaže Blagojević.
Hoću, majko, hoću u gradsku čistoću
- Ja volim svoj posao! - ponosno kaže Branislav Cuca, koji već punih 17 godina radi u „Gradskoj čistoći“.
- U početku mi je bilo neprijatno da me ljudi gledaju dok guram ruke u kante i kontejnere, ili kad me neko pita gde radim. Vremenom sam shvatio da je i ovo pošten posao kao i svaki drugi - kaže Branislav. - Nekada se osećam i prljavo i grozno... Najgore je kada nam zapadne da čistimo mesto ubistva. Krvi na sve strane. Ali zažmuriš i odradiš šta moraš. Sećam se i leša jedne mačke koja se bukvalno bila zalepila za beton - kaže on.
Doživeo je i mnoge uvrede.
- Dobacuju ti svašta, psuju, vređaju...
Branislav nekad radi i po 12 sati dnevno. Plata mu je oko 35.000 dinara mesečno. Pošto živi u Banatu, svakoga jutra ustaje dva sata ranije ne bi li na vreme stigao na posao.
Otpadaju im prsti
Vanja Đorđević već četiri godine radi kao negovateljica u prihvatilištu za stara i odrasla lica. Ova ustanova dužna je da se brine o beskućnicima, a njen posao je da ljude koji su živeli na ulici po prijemu okupa, presvuče i brine se o njima.
- Dođu u ritama, iscepani, prljavi... Garderoba im se često zalepi za kožu, pa se neretko dešava da je sečemo sa tela. Jednom se desilo da je čoveku koji nije imao obuću u toku zime stopalo toliko promrzlo da su otpali prsti kada smo ga kupali - kaže Vanja.
Njeni prijatelji i porodica stalno se čude i zgražavaju nad tim čime se bavi:
- Pitaju me kako mogu to da radim. A ja im kažem da se osećaj kada nekom pomogneš u takvoj situaciji ne može porediti ni sa čim - ponosna je Vesna, koja radi šest dana u nedelji za mesečnu platu od oko 20.000 dinara.
Kolege su mu mrtvaci
Ivan Tošović već 15 godina radi u kapeli na spremanju umrlih.
- Čovek se navikne na sve. Susrećem se s teškim stvarima, jer mi preuzimamo oko 40 pokojnika dnevno. Raspadnuta, obezglavljena tela, bez ruku, nogu, tela poginulih u teškim saobraćajnim nesrećama koja su u toliko lošem stanju da ih donose u džakovima - kaže Tošović.
- Najteže mi je da radim sa decom. To su slike koje ostaju. Ali to je za mene postala rutina. Smrt je smrt, ali život mora ići dalje - kaže gospodin Tošović, koji za ovaj pre svega psihički težak posao dobija 40.000 dinara mesečno.
Kancelarija u kanalizaciji!
Novica Stević, sada direktor servisa za mašinsko odgušenje kanalizacija, pre dvadeset godina je krenuo u ovaj posao.
- Kada sam počinjao s radom, čišćenje se vršilo ručno. Danas je odgušenje kanalizacije i dalje žestok posao, ali vrši se mašinskim putem, što ga umnogome olakšava - nastavlja gospodin Stević.
Pored svakodnevne borbe sa smradom, kako gospodin Stević kaže, bilo je i incidentnih situacija.
- Ljudi pod naletom fekalija izgube razum, bile su spremni da skoče kroz prozor poplavljenih stanova! - kaže Stević.
Prosečna plata čistača kanalizacija je 60.000.
Kad pukne crevo...
Slobodan Ilić radi oko godinu dana u JKP „Gradska čistoća“‘ na odvozu fekalnih materija. Živi u Sopotu, pa mora da ustaje u tri sata ujutro kako bi stigao na posao. Dnevno očisti oko pet septičkih jama. Sve to za 18.000 dinara mesečno.
- U početku često imate osećaj da smrdite na izmet, a može i da pukne crevo, pa fekalije krenu da pršte svuda unaokolo, pa i po vama. Vremenom se naviknete. Često se dešava da se crevo zapuši jer ljudi bacaju sve i svašta u septičke jame i tada nastaje muka živa - priča Simić.
On i njegove kolege kažu nam da je smrad prilikom čišćenja pojedinih jama toliko nepodnošljiv da bi obični smrtnici verovatno dušu ispustili.
Ubijanje kao profesija
Branislav Tabaković ima samo 27 godina, a već punu deceniju radi kao klaničar u Staroj Pazovi.
- Dnevno usmrtimo i do 40 životinja. Od toga 15 junadi i 25 svinja. Teško je i fizički i psihički! - priča Branislav, ali kaže kako je oduvek želeo da se bavi ovim poslom.
- Još kad sam bio mali, voleo sam da posmatram kada su u naše dvorište dolazili ljudi da kolju svinje. Počeo sam sa 14 godina, prvo kao pomagač. U početku sam osećao grižu savesti i razmišljao o svemu kada legnem da spavam. Ali čovek se na sve navikne. Sad mi je to rutinska stvar. Junad se ubija pištoljem, a svinje kleštima sa strujom. Nakon toga meso ide u hladnjače, a sutradan se obrađuje.
Branislav radi po 12 sati dnevno, a u toku nedelje nema nijedan slobodan dan. Mesečno zaradi oko 60.000 dinara, a do sada je usmrtio oko 150.000 životinja.
