Izvor: Kurir, 20.Nov.2010, 20:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
OVE GODINE MANJE NOVCA OD DIJASPORE
BEOGRAD - Pomoćnik ministra za ekonomska pitanja dijaspore Đorđo Prstojević izjavio je da će ove godine u Srbiju stići manje novca od dijapospore u odnosu na prošlu godinu, ali i ocenio da su, bez obzira na to, ta sredstva "nesumnjivo i dalje stabilan izvor ekonomske stabilnosti Srbije".
"Dijaspora je od 2000. godine, u otvaranja novih firmi i radnih mesta, uložila više od pola milijardi evra, zaposlila preko 25.000 ljudi i otvorila preko 1.000 novih firmi", rekao je Prstojević >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << u intervjuu agenciji Tanjug. On je podsetio da je samo u 2009. godini od dijaspore pristigao novac u iznosu od 5,5 milijardi dolara i napomenuo da su eksperti Svetske banke, kada su iznosili procene za tu godinu, izneli pogrešnu prognozu, jer su procenili da će taj iznos biti daleko manji.
Prstojević je podsetio da je ekonomski potencijal dijapospore veliki i da je tu činjenicu prepoznalo Ministarstvo za dijasporu i Vlada Srbije. "Realno, politika Vlade Srbije ide ka tome da privučemo strane investicije, a Ministarstvo za dijasporu se trudi da privuče ulaganja naše dijaspore", rekao je Prstojević.
Ministarstvo je, podsetio je on, zajedno sa drugim institucijama i opštinama, uradilo elektronski
katalog DVD investicionih mogućnosti u Srbiji, u kome su navedena 193 konkretna profitabilna projekta za ulaganja naše dijaspore u opštinama u Srbiji. "Prva promocija tog projekta bila je prošle nedelje u Beču, gde smo ljudima srpskog porekla predstavili investicione potencijale i projekte gde oni mogu uložiti svoj kapital, sa konkretnim biznis planovima i osobama kojima se mogu obratiti", rekao je Prstojević.
On je dodao, da je najviše projekata ponuđeno za ulaganja u turizam - više od 40 odsto, zatim u infrastrukturu, ili industrijske zone koje nude odlične uslove za otvaranje novih pogona - oko 20 procenata, a preostali projekti odnose se na ulaganja u poljoprivedu i zdravu hranu.
"Našoj dijaspori nude se veliki infrastrukturni projekti, kao što je izgradnja aerodroma u 'Zrenjaninu', ulaganja u 'Luku Pančevo' i drugi", napomenuo je Prstojević.
Na pitanje, koje su glavne primedbe naših sunarodnika koji žive u inostranstvu, kada je reč o dolasku na srpsko tržište, Prstojević naglašava da se, sasvim sigurno, vraća poverenje u institucije sistema, ali da se i dalje suštinske kritike odnose na sporost administracije i njenu smanjenu efikasnost.
On je naglasio da su sporost administrativnih i građevinskih procedura, odugovlačenje sudskih procesa, koji se odnose na potraživanja i sigurnost kapitala, oblasti zbog kojih su "naši ljudi oprezni", kada je o njihovim ulaganjima reč. "Proces vraćanja poverenja traje. Donet je Zakon o dijaspori i Srbima u regionu, a do kraja godine bi trebalo da bude usvojena Strategija odnosa Matice i dijaspore. To sve puno znači našim ljudima u inostranstvu", naglsio je on.
Prstojević je naveo konkretan primer ulaganja naših povratnika iz Velike Britanije, koji su u Zrenjaninu na pragu da otvore pogon za reciklažu antifriza i ulja. Oni su zakupili građevinsko zemljište u industrijskoj zoni i tu bi trebalo da bude zaposleno više od 50 ljudi. Takođe, postoji i dobar investicioni projekat u Šidu, gde su povratnici iz Austrije i Švedske privatizovali fabriku i tržištu ponudili nov proizvod u vidu "pametnih gajbica", koje se koriste u poljoprivednoj proizvodnji i supermarketima. On je dodao da su se obe ove firme orijentisale na izvoz svojih proizvoda.
Prstojević je, govoreći o organizovanosti naše dijaspore, istakao da ona u Evropi najbolje funkcioniše, ne samo zbog činjenice da je veliki broj ljudi posle drugog svetskog rata otišao u evropske zemlje, već i zbog toga što je reč o više generacija naših ljudi, koji su se dobro asimilirali, socijalizovali, poznaju jezik i nalaze se na dobrim pozicijama.
Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS), u periodu od 2004. do 2009. godine u otadžbinu se slilo oko 15 milijardi evra u doznakama koje su naši ljudi slali iz inostranstva. Transfer tih novčanih doznaka, u periodu od 2000. godine do danas, činio je 13,7 odsto bruto domaćeg proizvoda i duplo je veći od učešća stranih direktnih investicija u proteklih deset godina.
.jpg)
