Izvor: Kurir, 12.Avg.2011, 07:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
OVAKO VARAJU INVESTITORI!
BEOGRAD - Ko umije, njemu dvije! Prenamena zemljišta iz poljoprivrednog u građevinsko i određivanje koeficijenta izgrađenosti dve su aktivnosti koje pružaju mogućnost korumpiranim državnim službenicima da „omaste brke“ ali i investitorima da na mufte dođu do miliona.
BEOGRAD - Ko umije, njemu dvije!
Prenamena zemljišta iz poljoprivrednog u građevinsko i određivanje koeficijenta izgrađenosti dve su aktivnosti koje pružaju mogućnost korumpiranim državnim >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << službenicima da „omaste brke“ ali i investitorima da na mufte dođu do miliona.
Falsifikati
Da bi dobili dozvolu da na određenim parcelama grade objekte mnogo veće od zakonom utvrđenih, investitori pribegavaju muvanju s vlasničkim listovima. Za to im je potreban službenik u katastru.
- Investitor nađe vezu u katastru koja će mu za nadoknadu izdati falsifikovani list nepokretnosti i kopiju plana. Tako, recimo, umesto pet ari, on dobije vlasnički list i kopiju plana na kome piše da je njegov plac površine 10 ari. Na osnovu tog lažnog dokumenta odlazi u Sekretarijat za urbanizam, takođe kod svoje veze, gde dobija dvostruko veći koeficijent izgrađenosti, odnosno umesto 500 kvadrata dobija pravo da izgradi 1.000. Na kraju s tim koeficijentom izgrađenosti odlazi u Odeljenje za građevinske poslove Sekretarijata za urbanizam, ili u opštinu. S tim da tamo nosi originalni vlasnički list i kopiju plana na kome piše da poseduje pet ari, da bi mogao da se uknjiži bez problema. Kad dobije dozvolu, on gradi dvostruko veću zgradu i upisuje sa kao vlasnik - kaže za Kurir jedan beogradski investitor i dodaje da ova „usluga“ u katastru košta od 5.000 evra pa naviše.
Muvanje sa zemljištem
Jedan od načina da investitor „zakine“ državu jeste da u katastru smanji kategoriju kvaliteta poljoprivrednog zemljišta koju poseduje kako bi prilikom plaćanja nadoknade za njegovu prenamenu u građevinsko platio mnogo manje.
- Investitor prvo lobira u Sekretarijatu za urbanizam da usvoji regulacioni plan za neku teritoriju kojim poljoprivredno zemljište postaje gradsko građevinsko. Kada se to desi, Ministarstvo poljoprivrede naplaćuje nadoknadu za prenamenu, koja je oko 50 odsto od vrednosti poljoprivrednog zemljišta. Da bi platio što manju nadoknadu, investitor podnosi zahtev katastru da mu izda potvrdu o kategoriji zemljišta. Preko veze u katastru pribavlja dokaz da je njegovo poljoprivredno zemljište treće kategorije umesto prve i tako plaća 20 do 30 odsto manju nadoknadu državi - ističe drugi sagovornik Kurira.
Nastaviće se
Hoćemo čiste stanove
Investitor, sagovornik Kurira, tvrdi da oni žele da imaju uknjižene stanove, jer samo tako danas mogu da ih prodaju.
- Svaki investitor želi da ima regularne stanove na osnovu koji kupci mogu da uzmu kredite i da ih kupe. U suprotnom, ukoliko nisu čisti, teško će ih prodati. Zato smo mi spremni na saradnju s katastrom i urbanistima, da bismo što više nekretnina mogli da izgradimo i uknjižimo - objašnjava on.
Prenamena košta 50 odsto vrednosti zemlje
U Ministarstvu poljoprivrede kažu da se naknada za promenu namene zemljišta plaća jednokratno, u iznosu od 50 odsto tržišne vrednosti obradivog poljoprivrednog zemljišta na dan podnošenja zahteva za promenu namene obradivog poljoprivrednog zemljišta. Ili 20 odsto tržišne vrednosti građevinskog zemljišta.
- Tržišna vrednost obradivog poljoprivrednog odnosno građevinskog zemljišta pribavlja se od nadležnog organa, a trenutno je to Poreska uprava pri Ministarstvu finansija - kažu u Ministarstvu poljoprivrede.
