Izvor: Kurir, 05.Dec.2011, 08:07   (ažurirano 02.Apr.2020.)

OSNIVAČ VIKIPEDIJE PONOSAN NA SRPSKU VERZIJU SAJTA

Ovo je verovatno najvažniji čovek na planeti! Vikipedija je reč koja je u dobu interneta postala sinonim za znanje. Na njoj svakog minuta, širom planete, milioni i milioni - na čak 282 jezika - traže i nalaze ...

Intervju: Džimi Vels osnivač Vikipedije

LONDON/BEOGRAD - Ovo je verovatno najvažniji čovek na planeti!

Vikipedija je reč koja je u dobu interneta postala sinonim za znanje. Na njoj svakog minuta, širom planete, milioni i milioni >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << - na čak 282 jezika - traže i nalaze odgovore na sva pitanja. Slobodna internet enciklopedija, jedina na svetu koju prave čitaoci, danas je najvažnije štivo na planeti.

Otkad je, pre deset godina, Džimi Vels osnovao ovaj sajt, borio se s raznim osporavanjima, zavišću konkurenata, ali i s finansijskim problemima. Naravno, sajt veličine Vikipedije mogao bi godišnje od reklama da donese milijarde svom vlasniku, ali Vels je istrajao u zabrani svakog reklamiranja, kako bi sačuvao nezavisnost od uticaja korporacija.

Da bi Vikipedija i dalje postojala ovakva kakva jeste, nezavisna i besplatna, Vels svake godine apeluje na ljude dobre volje da podrže ovaj sat sumom novca po želji - dok se ne skupi onoliko koliko je potrebno za održavanje servera i ostale troškove.

Džimi Vels, ekskluzivno za Kurir, govori o onome što ga motiviše da nastavi ovaj istorijski poduhvat.

► Zašto i dalje ne dozvoljavate reklamiranje na Vikipediji?

- Mislim da je Vikipedija nešto zaista posebno u našoj kulturi. Zamišljam je kao mesto gde ljudi dolaze da uče i da dele znanje jedni s drugima. Kao neku vrstu hrama duha. To nije mesto za kupovinu i trgovinu, mada ja u načelu nemam ništa protiv tih stvari.

► Vikipedija je jedini od najvećih internet sajtova koji „radi“ na čist entuzijazam. Može li ovo potrajati?

- Ne očekujemo bilo kakve promene našeg fundamentalnog modela, koji radi sasvim dobro. Ali očekujemo konstantnu evoluciju našeg korisničkog interfejsa, što će korišćenje Vikipedije učiniti lakšim za one koji nemaju visok nivo tehničkog znanja.

► Uvek ste bili optimista, sudeći po vašim izjavama. Ali, imajući u vidu krizu na Bliskom istoku, još jednu globalnu ekonomsku krizu, globalno zagrevanje i pretnju od rata u Iranu, mislite li još uvek da ćemo ovu planetu našoj deci ostaviti kao dobro mesto za život?

- Mislim da to zavisi samo od nas, i da je jedini način da to postignemo fokusiranje naših umova i racionalno razmišljanje o činjenicama realnosti. Mitovi, sujeverja i propaganda mržnje neće nas odvesti nikuda - učenje, inovacije i stvaranje hoće.

► Na srpskoj Vikipediji ima više od 150.000 članaka. Da li ste zadovoljni time, s obzirom na to da smo mi nacija od sedam miliona ljudi?

- To je sjajno! Ljudi koji prave srpsku Vikipediju su uvek bili sjajna zajednica, a stvar zbog koje sam veoma srećan je konstruktivna saradnja između srpske i hrvatske Vikipedije - pomoć koju pružaju jedni drugima deo je tog uspeha.

► Neki su jedno vreme mislili da ste povezani sa Džulijanom Asanžom, jer je on iskoristio reč „viki“ za naziv svoj sajta Vikiliksa. Podržavate li ono što Džulijen radi?

- Pa, mi nemamo nikakve veze s Vikiliksom, koji uopšte nije „viki“ (deo zajednice sajtova, kojem pripada i Vikipedija, prim. aut.).

Kao i većina ljudi, i ja imam pomešana osećanja kad je reč o Džulijanu Asanžu i onome što on radi. Pridružujem se Reporterima bez granica i Amnesti internešenelu u apelu na Asanža da bude veoma oprezan s onim što radi.

► Da li vam se ikad dogodilo da vam neko od poznatih i bogatih ljudi priđe i kaže „Džimi, mislim da je Vikipedija sjajna“, i zatim donira veliku sumu novca?

- Da, ponekad imamo velike donacije do kojih dođe otprilike baš tako. Najskorija je bila donacija od 500.000 dolara, koju smo dobili od Sergeja Brina, jednog od osnivača Gugla. To se desilo na početku ovogodišnje akcije skupljanja novca. To je, priznajem, bilo prilično iznenađenje za mene.

► Da li vam je neko ikad prišao s ponudom za kupovinu Vikipedije?

- Ne, nije. Ali ja mislim da su ljudi uvek znali da je to nemoguće, jer je Vikipedija dobrotvorna organizacija.

► Početkom oktobra 800.000 stranica italijanske Vikipedije su ugašene u znak protesta zbog predloga novog medijskog zakona. Vi ste podržali akciju, i to je za posledicu imalo obaranje nekih prilično restriktivnih delova zakona. Treba li ovako nešto da se događa ponovo?

- Mislim da bi trebalo da budemo izuzetno oprezni s takvim stvarima, ali mislim i da je velika stvar kad naša zajednica zahteva ostvarivanje osnovnog ljudskog prava - prava na slobodu izražavanja.

Zabraniću sebi Tviter i Fejsbuk

► Šta više volite -Tviter ili Fejsbuk?

- Oba volim malo previše. Danas testiram softver koji se zove „Vreme za spasavanje“, koji mi omogućava da samom sebi onemogućim pristup Tviteru i Fejsbuku!

Nastavak na Kurir...