Izvor: Kurir, 02.Dec.2010, 18:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
OGROMNI POTENCIJALI U PROIZVODNJI AGRARNIH PROIZVODA
BANJA VRUJCI - U Srbiji se godišnje na 4,1 milion hektara obradivih poljoprivrednih površina proizvede oko 10 miliona tona agrarnih proizvoda u vrednosti oko 3,5 milijardi evra, izjavio je stručni saradnik u Privrednoj komori Srbije (PKS) Branislav Gulan
BANJA VRUJCI - U Srbiji se godišnje na 4,1 milion hektara obradivih poljoprivrednih površina proizvede oko 10 miliona tona agrarnih proizvoda u vrednosti oko 3,5 milijardi evra, izjavio je stručni saradnik u Privrednoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << komori Srbije (PKS) Branislav Gulan.
Ukoliko bi se u ruralni razvoj Srbije uložilo oko milijardu evra, a ceo region proglasio za područje bez genetski modifikovanih proizvoda, naša zemlja bi za tri godine mogla da udvostruči i proizvodnju hrane, i njenu vrednost, koja bi dostigla sedam milijardi evra, kazao je Gulan.
"U tom slučaju bi i izvoz dostigao tri milijarde dolara. Do 2020. godine, uz više faze prerade i bolje korišćenje prehrambene industrije, izvoz bi iznosio sedam milijardi dolara, a deceniju kasnije - i 10 milijardi'', naglasio je Gulan obraćajući se učesnicima Međunarodnog naučnog skupa o multinfunkcionalnoj poljoprivredi.
Od izvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u 2008. godini, u Srbiju je "stiglo" dve milijarde dolara, što je petina njenog ukupnog izvoza, dok je uvezeno hrane za 1,5 milijardi dolara, podsetio je Gulan, precizirajući da je te godine srpski agrar ostvario spoljnotrgovinski sufiit od 500 miliona dolara.
U 2009. godini vrednost izvoza bila je 1,9 milijardi dolara, uvoz je bio 1,3 milijarde, pa je suficit iznosio 650 miliona dolara, kazao je Gulan, napominjući da će u ovoj godini izvoz agrara biti "tek nešto veći od dve milijarde dolara, a suficit se približava brojci od milijardu dolara". On je istakao da su ulaganja u veću proizvodnju hrane bez genetski modifikovanih organizama u Srbiji značajna, jer se 10 odsto stanovništva Evropske unije, ili blizu 50 miliona njih, izjasnilo da hoće da konzumira takvu hranu.
Gulan je ukazao da bi značajnija ulaganja u veću prozivodnju hrane u Srbiji značila i snažniji razvoj seoskog turizma, ali i srpskog sela uopšte, odnosno "zaustavljanje njegovog umiranja, jer od blizu 4.800 sela svako četvrto je na putu nestanka". Prema njegovim rečima, kada bi se stvorili isti uslovi života na selu i u gradu, mladi bi ostajali u selu "da žive i rade ne samo u poljoprivredi, već i oko nje", pa i u turizmu.
Nakon toga bi počeli i da se vraćaju na selo oni koji su ostali bez posla u gradu, što bi doprinelo ujednačavanju "nerazvijenog juga i razvijenog severa Srbije", kazao je Gulan.
Uz veliki broj brendova u hrani, Srbija bi kroz razvoj seoskog turizma, mogla da privuče značajan broj gostiju i ostvari značajniji devizni priliv, istakao je Gulan.
