Izvor: Kurir, 16.Avg.2011, 11:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
OBELEŽAVANJE 90. GODIŠNJICE SMRTI KRALJA PETRA PRVOG
TOPOLA - Devet decenija od smrti jednog od najznačajnih novovekovnih vladara Srbije - kralja Petra Prvog Karađorđevića Oslobodioca - biće obeleženi danas na Oplencu u Topoli, najavio je organizator ove manifestacije, Odbor za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije Vlade Srbije.
Izaslanik Vlade Srbije ministar kulture, informisanja i informacionog društva Predrag Marković predvodiće centralnu državnu komemorativnu manifestaciju, posvećenu obeležavanju 90. godišnjice >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << smrti kralja Petra Prvog u 11.30 časova.
Ministar Marković će, uz najviše državne i vojne počasti, položiti lovorov venac Vlade na sarkofag vladara u oplenačkoj crkvi Svetog Đorđa, a u nastavku ceremonije Marković će svečano otvoriti i izložbu pod nazivom "Petar Prvi - kralj - ratnik".
Uz državne i vojne počasti, na sarkofag kralja Petra u severnoj pevnici oplenačke crkve, lovorove vence položiće visoke delegacije Ministarstva rada i socijalne politike, Ministarstva odbrane i Generalštaba Vojske Srbije, predstavnici opština Topola i Aranđelovac, porodice Karađorđević, Zadužbine kralja Petra i nevladine organizacije koje neguju tradiciju oslobodilačkih ratova Srbije.
U Mauzoleju na Oplencu pre podne će Svetu arhijerejsku liturgiju sa parastosom služiti vladika Šumadijski Jovan, uz sasluženje sveštenika Oplenačkog namesništva i crkvenog hora "Oplenac".
Izložbu "Petar Prvi - kralj - ratnik" realizuju Istorijski muzej Srbije, Arhiv Srbije, Jugoslovenska kinoteka i Zadužbina kralja Petra Prvog Karađorđevića, a njeni autori su istoričari Nebojša Damjanović i Dejan Ristić.
Izložba će biti otvorena za posetioce u kući kralja Petra Prvog na Oplencu u Topoli od 16. avgusta i 31. decembra, a putem odabranih muzejskih, arhivskih i video sadržaja posetioci će biti u prilici da se upoznaju sa najznacajnijim događajima koji su obelezili vladavinu Petra Prvog.
Pažljivim odabirom eksponata koji se brižljivo čuvaju u više nacionalnih ustanova kulture autori izložbe imali su za cilj da ukažu na specifičan aspekt bogate biografije kralja Petra Prvog Oslobodioca - na aspekt vladara - ratnika, a očekuje se da posebnu pažnju posetilaca privuku lični predmeti kralja i njegov ratni dnevnik.
Posebno vredan eksponat, koji će se ljubaznošću i razumevanjem Arhiva Srbije posle dugog niza godina ponovo naći pred očima javnosti, jeste telegram od 28. jula 1914. kojim je Vlada Austro-Ugarskog carstva objavila rat Kraljevini Srbiji.
Imajući u vidu neprocenjivu vrednost dokumenta koji svedoči o početku Prvog svetskog rata, original telegrama biće izložen samo danas, nakon čega će biti zamenjen muzejskom kopijom.
Kralj Petar Prvi Karađorđević (1844 -1921) je zbog zasluga u Balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu u srpskom narodu ostao zapamćen kao kralj Petar Prvi Oslobodilac.
Vladavinu Petra Prvog obeležili su Aneksiona kriza, takozvani carinski rat sa Austro-Ugarskom, kao i Balkanski i Prvi svetski rat iz kojih je Srbija, nakon velikih pobeda na Kumanovu, Bregalnici, Ceru i Kolubari i Solunskom frontu i velikih ljudskih žrtava, svoju državnost unela u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca.
Na presto je došao nakon Majskog prevrata i ubistva kralja Aleksandra Prvog Obrenovića i Kraljice Drage 1903. godine. U noći između 28. i 29. maja 1903, pošto su oficiri zaverenici ubili kralja Aleksandra Obrenovića i kraljicu Dragu, vojska je izvela državni udar i proglasila kneževića Petra Karađorđevića za kralja Srbije, što je potvrdila Narodna Skupština, pa je posle 45 godina Karađorđevo potomstvo ponovo došlo na čelo srpske države.
Prvi balkanski rat protiv Turske 1912. i Drugi protiv Bugarske 1913. okončani su trijumfom srpske vojske pod vrhovnom komandom kralja Petra Prvog i oslobađanjem Raške oblasti, Kosova, Metohije i Makedonije i njihovim pripajanjem Srbiji.
Usled napora u Balkanskim ratovima pogoršalo se zdravlje kralja Petra Prvog koji je 24. juna 1914. preneo kraljevska ovlašćenja na svog sina prestolonaslednika Aleksandra.
Mesec dana kasnije Austro-Ugarska je objavila rat Srbiji, čime je počeo Prvi svetski rat, a usledile su pobede na Ceru i Kolubari 1914, povlačenje i napuštanje zemlje srpske vojske 1915. kada je albanska golgota ostavila traga na zdravlje ostarelog kralja.
Doživeo je da dočeka oslobođenje Srbije i stvaranje nove države Srba, Hrvata i Slovenaca, a umro je 16. avgusta 1921. u Beogradu i sahranjen u zadužbini na Oplencu. Telo kralja Petra Prvog je najpre položeno u kriptu crkve Svetog Đorđa, odakle je, po završetku gradnje Mauzoleja 1930. premešteno u severnu pevnicu oplenačke crkve.
