Izvor: Politika, 30.Jun.2009, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
O zaboravljenima od svih brinu monahinje
Od 95 štićenica ženskog doma za osobe teško ometene u razvoju koji se nalazi tik uz manastir Svete Petke u Izvoru, najstarija ima 72, a najmlađa 10 godina
Paraćin – Domsko odeljenje za ženske osobe teže i teško ometene u razvoju „Manastir Sveta Petka" nalazi se tik uz manastir Svete Petke u Izvoru kod Paraćina. Reči iz jevanđelja „Što učiniste jednom od moje male braće, meni učiniste" krasnopisom su utisnute iznad vrata koja vode u njihove >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prostorije. Štićenice se raduju gostima. Odmah nam je pritrčala devojčica i čvrsto nas zagrlila, što je potom učinilo još nekoliko žena.
– Mnoge od njih roditelji nikada nisu posetili, jer kriju da imaju takvu decu. Neke roditelji veoma retko obilaze, a redovno manje od deset odsto. Nažalost, čak i oni koji često dolaze ne razumeju njihove potrebe – kaže za „Politiku" mati Glikerija.
Ona dodaje da su mnoge, sada odrasle žene, u dom došle još kao devojčice. Od 95 štićenica najstarija ima 72, a najmlađa 10 godina.
– Samo velika ljubav može da učini čuda. Naša deca osećaju koliko ih mi volimo, a tu ljubav prenose jedni na druge. Zato možemo da razumemo svaku mimiku, krik, boju glasa – dodaje mati Glikerija.
Od mati Aglije, koja ove godine rukovodi domom, saznajemo da su monahinje završile medicinsku obuku, tako da svaka od njih zna da daje injekcije, lekove ili da previja. Jedino im, kaže ova monahinja, obuka za ljubav koju im pružaju nije bila potrebna.
– Naše sestre su od 1942. godine u manastirskim prostorijama brinule o ratnoj siročadi, a od 1946. godine o bolesnoj deci. Dvadeset godina kasnije država je sazidala sadašnju zgradu. Mi čistimo dom, radimo u vešeraju, dežuramo po čitavu noć, dajemo terapiju, presvlačimo i kupamo pacijentkinje, a preko dana o bolesnicama brine i pet medicinskih sestara – kaže mati Aglija za naš list.
Inače, dom predstavlja odeljenje paraćinskog Centra za socijalni rad, koje je i angažovalo monahinje na pomenutim zadacima.
– Obilazimo ih pet puta nedeljno. Nikada nismo zatekli prljave prostorije ili posteljinu, ili pak neuredne štićenice. Monahinje su im veoma posvećene, a mislim da im vera omogućuje da se o njima brinu bolje nego u bilo kojoj ustanovi ovakvog tipa – objašnjava za „Politiku" direktorka Centra za socijalni rad u Paraćinu Biljana Milenović-Stojanović dodajući da o prijemu iz uputnih centara odlučuje stručni tim Centra.
Njihove reči potvrđuju štićenice koje mogu da komuniciraju.
– Ovde nam je lepo. Volimo monahinje, jer su dobre. Vode nas u crkvu, na izlete – kaže nam jedna korisnica doma.
– Ja volim kada pevaju – dodaje druga, posle čijih reči su se štićenice, koje su se okupile oko nas, naprosto utrkivale koja će da nam recituje ili otpeva crkvene pesme.
Dok izlazimo iz doma, prati nas miris tamjana pomešan sa mirisom čiste posteljine.
Zorica Gligorijević
----------------------------------------------------
Donacije
Rad monahinja kontroliše i Ministarstvo rada i socijalne politike, koje ga i finansira. Dom često dobija i donacije. Tako će ovih dana dobiti novu fasadu zahvaljujući kruševačkoj firmi „Henkel", dok će krečenje prostorija finansirati Grčka banka.
[objavljeno: 01/07/2009]
.jpg)
