Izvor: Politika, 12.Avg.2013, 16:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
O, slatki devla, Kristijan je srećan trubač
Novi as iz Bojnika Azirović kaže da je pesma „Devla” („Bože”), koju je on izvukao iz šešira na žrebanju, u svoje vreme proslavila Šabana Bajramovića
Guča – Svirajući baladu „Devla” o nesrećnim Romima, Kristijan Azirović (23), iz pustorečkog sela Bojnika, priredio je sebi najsrećnije trenutke u veku jer je s tom muzikom postao prva truba 53. Dragačevskog sabora u Guči. Za tu numeru >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i „Kristijanovo kolo” stručni žiri dodelio je ovom mladiću nagradu za kojom mnogi trubači čeznu čitavog života, a zbog koje on u kišnoj noći nije znao kuda će od radosti.
– Put nam se otvorio, sad ceo svet gleda u nas – rekao je Kristijan odmah posle proglašenja.
U tim trenucima kao da nije mogao da veruje da se sve to događa baš njemu. Jer, on je preksinoć prvi put svirao u seniorskoj konkurenciji u Guči i odmah, pored velikih majstora, postao najbolji, prigrabivši glavnu nagradu.
– Pobeđivao sam sve od 2008. do prošle godine, i u Guči i u Surdulici, ali među juniorima, a to je nešto drugo. Ovo je velika noć za nas, očekujemo da nam posao mnogo bolje krene.
Priča nam kako je truba u tradiciji njegove romske porodice („Učio sam od dede i ćaleta”), da s njim u orkestru sviraju brat Danijel i otac Nebojša (tenori), najčešće vežbaju negde napolju, blizu kuće, i već su imali tezge u Austriji, Sloveniji i susednim državama. Ko je najbolji trubač u njihovom selu?
– Nekad je bio čika Fejat Sejdić, a sad sam, valjda, ja.
Kristijan će za nekoliko dana prvi put postati otac, lekari su njegovoj supruzi rekli da nosi dečaka. Novi trubački as iz Bojnika kaže da je pesma „Devla” („Bože”), koju je on izvukao iz šešira na žrebanju, u svoje vreme proslavila Šabana Bajramovića, setnim tekstom: „Devla, devla/ guglea devla/ pir amenca e romenca/ amensam trušale/ amensam bi bahtale/ sikav amende kaja puv...”
Romski koordinator iz Čačka, Miroslav Mitrović, to nam je preveo ovako: „Bože, bože, o slatki bože/ idi s nama Ciganima/ mi smo žedni i nesrećni/ pokaži nam ovu zemlju/ mi smo siromašni i nesrećni/ svi su Romi siromašni/ pokaži nam ovu zemlju”.
Za razliku od debitantske i zaslužene sreće i radosti Azirovića, Ekrem Mamutović (31), iz Vranja, mirno kao i svi osvedočeni pobednici, primio je odluku žirija da njegov orkestar „Bakija Bakić” bude proglašen za najbolji na 53. Saboru.
– Guča u mom životu znači sve. Ja sam majstor trube i prva truba sveta, ali svi živimo za Guču u čekamo da Sabor počne. Zato se svakoj nagradi radujem kao da je prva, a kolegi Kristijanu čestitam od srca – rekao je Mamutović koji je, blagodareći trubi, već obleteo svet.
Odmah je dokazao ono što priča i pobrojao sve svoje velike nagrade: 2007. prva truba u Guči, 2008. nagrada za izvorno muziciranje, 2009. prvi orkestar Sabora, 2010. prvi orkestar na Međunarodnom takmičenju, 2012. prva truba sveta. S njim sviraju otac Dobrivoje (druga truba) i brat Valson (tenor), a Ekrem je ove godine prvi put u Guču poveo starijeg sina Dobrivoja (6). Dečak se ovde nije razdvajao od oca, čak ni na pobedničkoj svečanosti, duvajući sve vreme u svoju trubu.
Već je bilo 1.30 u nedelju kad je Ekrema telefonom iz Vranja pozvala supruga Elvira i čestitala mu novi uspeh.
– Imamo još jednog dečaka, Kristijana od četiri godine. Inače, kad god zabeležim neku veliku pobedu ja dobijem i sina – smeje se muzičar iz Vranja.
Ekrem pripoveda da je četvrto koleno trubača u svojoj porodici:
– Vodim orkestar koji postoji sto godina. Bakija Bakić je moj pradeda, a njegov sestrić po kome se zovem, Ekrem Mamutović, odnosno kasnije Milan Mladenović, bio je moj deda. Zato stalno pričam: u Vranje je najbolje sviranje.
To rodoslovlje je kod Mamutovića, inače, veoma zanimljivo, ne može da se razabere u prvi mah, ali ide ovako... Vranjanac Ekrem Mamutović (1942–2008) bio je vrhunski trubač, proglašen za majstora Sabora kao 14. po redu od dosadašnjih 46. Međutim, 1996. godine promenio je ime i prezime i postao, i do kraja života ostao, Milan Mladenović.
Trenutak za pobednike 53. Sabora: Dejan Jevđić, Ekrem Mamutović, Kristijan Azirović i Ekremov sin Dobrivoje (6) (Foto G. Otašević)
Slaviša Ristić, trubač iz Vladičinog Hana, opisao nam je na ovom saboru taj događaj, o čemu je sam slušao iz prve ruke:
– Pokojni Ekrem pričao nam je da su te godine svirali u Republici Srpskoj, tek što se završio rat i jedva je izvukao živu glavu kad su domaćini saznali kako se zove i preziva. Spaslo ga je, reče, to što je nekad svirao sa Svetlanom Ražnatović, pa je telefonom umolio njenog supruga Željka da ga Krajišnici oslobode muka. Ovaj je zapovedio da Ekrema niko ne dira, ali i rekao mu da je, eto, bolje ako promeni ime i prezime – objašnjava Ristić.
Jedan Ekremov sin, Nenad Mladenović, prihvatio je novo očevo prezime, takođe je muzičar od klase i 34. majstor trube u Guči, i sa svojim orkestrom se takmičio na ovom Saboru. Naziv orkestra je„Milan Mladenović”, šef je Nenad Mladenović a prva truba Nenadov sin Stefan Mladenović, koji je juče iza ponoći proglašen za drugu trubu 53. Sabora.
Nenadov rođeni brat i drugi Ekremov sin, već pomenuti Dobrivoje Mamutović, otac Ekrema mlađeg, zadržao je staro porodično prezime a sad je njegov sin svom sinu nadenuo dedino ime (Dobrivoje). Ekrem mlađi je, inače, do 2007. godine svirao trubu u orkestru strica Nenada Mladenovića, ali se tada osamostalio i stvorio svoju kapelu s kojom pobeđuje iz godine u godinu.
Među pobednicima 53. Sabora, pored Azirovića i Mamutovića, našli su s i Dejan Jevđić iz Požege, jer mu je treću godinu zaredom pripala nagrada žirija publike, i Stojan Krstić iz Lepenice koji je čak 18 puta svirao u finalu i zaslužio nagradu žirija „Profesor Miodrag Vasiljević – Zlatna jabuka” za izvornost u muziciranju.
Finale 53. Sabora počelo je u subotu u 21 sat, prigodnim stihovanim slovom domaćina ovogodišnje priredbe, pesnika Dobrice Erića:
– Jedna moma a dvesta momaka, ko će noćas biti vitez sreće, zlatna truba postaće nevesta onom ko je poljubi najžešće. Ja vam svima želim mnogo sreće. Sad uz ove moje reči sočne, takmičenje trubača može da počne.
Ali se i odužilo, prešlo u naredni dan, pa su saboraši u nedelju ušli po upornoj kiši. Uzvratili su joj istom merom: nekoliko hiljada posetilaca poskidalo je mokre majice i nastavilo da igra i veseli se, prateći program – koncert Bobana i Marka Markovića, dok se čekala odluka žirija ko su najbolji srpski trubači za ovu godinu.
Uz veselje na svakom Saboru, pivo se podrazumeva. Bilo ga je na svakom koraku, limenke od pola litra iz uličnih frižidera prodavane su za 100 dinara. Milivoje Vujović, menadžer sekundarne logistike u „Apatinskoj pivari”, koja je godinama sponzor Sabora, kaže nam da je za prošlu sedmicu u Guči bilo pripremljeno 700.000 boca i limenki, a sad preostaje da se prebroji neprodato.
Koliko je 700.000 boca? Pa, recimo, za 14 dana teniskog turnira u Vimbldonu popije se oko 100.000 krigli napitaka od prevrelog ječma. Prosečan Srbin, inače, svake godine iskapi 73 litara piva, ali na Saboru je bilo mnogo natprosečnih.
Gvozden Otašević
objavljeno: 12.08.2013.
