Izvor: Politika, 08.Apr.2015, 08:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
O nacistima, Holivudu i ostareloj Koštani
U „Politici” 6. aprila 1941, opisana je i okrutna sudbina vranjanske Ciganke koja je inspirisala Boru Stankovića da stvori nezaboravni lik vatrene lepotice
Naslovnica priča kako ništa nije najavljivalo zlu armagedonsku nedelju. Predugi uvodnik Milana Marjanovića „Punoletstvo Jugoslavije”, ukrašen fotografijama predsednika vlade Simovića i potpredsednika dr Mačeka, čiji su devetnaest poslednjih redova prebačeni na sledeću stranicu. Pisac se osvrnuo na narodnu pobunu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koja je buknula nakon potpisivanja Trojnoga pakta sa silama Osovine (Berlin, Rim i Tokio), zbog čega je Hitler histerično odlučio da kazni Jugoslaviju za neposlušnost. Ustvrdivši kako su nesloge Srba i Hrvata, posle demonstracija 27. marta, bačene u zapećak, pisac tvrdi da je država još jedanput neobično učvršćena. Na dnu trostupačna karikatura Pjera Križanića idilično nazvana „Naš domaći mir”, na kojoj tri seljaka, u slovenskoj, srpskoj i hrvatskoj nošnji, dok domaćinski okreću janjca na žaru i upirući prstom na zapadnu stranu, zadovoljno govore: A oni kažu da gore sela, dok mi pečemo jaganjce na žaru!
Uz vidljivo obaveštenje da je „Politika” zbog nestašice papira izašla na svega 24 stranice, ali je zato i snizila cenu na 1 dinar, na drugoj stranici su još dva nadahnuta uvodnika: „Veliki nacionalni dani”, o veličini 27. marta, kad Milorad Đ. Spasić zaključuje da je suština pobune... što smo se tada opet poznali, što smo sebe našli i poleteli na krilima našeg nacionalnog genija. Drugi uvodnik („Današnje dužnosti omladine”), podseća kako su mladi stali uz narod uvek kad zagusti: Tada se za momenat zaboravi sve što je ranije bilo: prepirke, nesuglasice, razlike u mišljenju u pogledu na stvari i ljude i shvatanju pojedinih problema.
Na petoj strani obelodanjen je ukaz NJ. V. Kralja da je pravnik iz Beograda Tripko Žugić imenovan za pomoćnika ministra unutrašnjih poslova. Događaji su pokazali da nesretni Tripko ni minut nije proveo na novoj dužnosti.
Na šestoj strani su poslednje vesti.
Strana sedma nudi čitatelju ljupku reportažicu o prodavačicama cveća: „Na prestoničkim ulicama sve su naše violetere snaše iz Pinosave”.
Na osmoj strani, uz filmske teme iz Holivuda, članak o okrutnoj sudbini vranjanske Ciganke koja je nadahnula Boru Stankovića da stvori nezaboravni lik zavodljive Koštane: „Nekadašnja lepa Koštana Bore Stankovića, danas stara i jadna Maksutova Malika”. S pojašnjenjem da joj je Maksut onemoćali muž i da godinama njih dvoje bedno životare bez prebijena novčića, reporter podseća kako pred Koštaninim stasom i glasom nisu ostajale ravnodušne ni okrunjene glave: Kralj Milan je pažljivo slušao, a na kraju puna šaka zlatnika. Pevala je i kralju Petru i drugim velikim ljudima koji su je slušali i davali pare.
Deveta strana nosi naziv: „Kroz ceo svet”. Izdvajam romantičnu crticu o kćeri brazilskoga bogatuna, koju je otac, uprkos njenom protivljenju, obećao jednako imućnome zemljoposedniku, iako je ona volela sirotana gauča – radnika na tatinoj hacijendi. Kad je krenula na svadbeni put vozom, mlada je iskoristila prigodu i na nekoj postaji utekla s izabranikom svoga srca, a taj se bio prerušio u slepca. Bilo je prekasno dok je nametnuti nasamareni mladoženja shvatio šta ga je zadesilo.
U pismima čitatelja („Među nama”) na desetoj strani javio se strogi stric koji je ulovio pismo u kome vršnjakinja iz škole prilično slobodno izjavljuje ljubav njegovome dvanaestogodišnjem nećaku. Pokazao ga je profesoru, požalivši mu se na devojčicu, premladu da piše takva vatrena pisma, a on ga je zgrozio kad mu je odgovorio nakon što ga je pročitao: The, šta ćete. Ljubav je ostala od Boga...
Na sledećoj, 11. stranici („Kroz našu zemlju”) prilog Mahmuda Konjhodžića, koga sam upoznao dok je radio u zagrebačkome „Vjesniku”. Javio se iz Kotora: „Pravo groblje brodova nalazi se na ušću reke Bojane”. Mahmud je istražio da u dubinama Jadrana leže brojni ratni i trgovački brodovi potopljeni u Prvom svetskom ratu.
Stranica 12. „Ženski svet” krcata je modnim savetima, pa su naslovi: „U pogledu šešira sadašnja moda ne zapoveda, već ostavlja ženi slobodan izbor”; zatim: „Turbani od tafta vrlo mnogo se nose”; i još: „U velikoj su modi tkanine sa bobicama”: te: „Ove godine neće se čekati leto da bi se ponele šarene tkanine”...
Stižemo i do 13. stranice na kojoj dominira hronika LJ. Stojovića: „Stari bitoljski amami u kojima su sirotinjska deca služila kao ljubavni kuriri”: Mali ćulhanbegovi nikada nisu odavali tajnu, jer su taj posao radili za hleb. Oni su uporno ćutali i trpeli tešku muku za nekoliko marjaša koje su dobili za svoje ljubavno posredovanje. Izlazili su iz tih podruma krvavi i premlaćeni, ali nikada nisu zaboravljali da odnesu poruku za koju je trebalo primiti nagradu.
Iznad neuobičajeno skraćene sportske rubrike, četvrtinu 14. stranice zauzela je globalno popularna rubrika Amerikanca Riplija „Verovali ili ne”, a između šest oslikanih senzacija, izdvajam, nazovimo je tako, sportsku: Najistaknutije je od sportskih novosti plasirano pismo iz Splita: „Zauzevši prvo mesto na tablici Hrvatske lige, Hajduk ulazi u borbu za fudbalsko prvenstvo države s velikim nadama i lepim izgledima”, a dopisnik R. Martić prikaz završava poštapalicom: Živi bili, pa videli! No preživeli – nisu videli.
I konačno stranice 17. i 18. su za razbibrigu i dnevne vesti. Na vrhu „Doživljaji Paje Patka” u pet sličica. „Ukrštene reči”, pod 5 vodoravno: „Onaj koji kapitulira” – „Kapitulant”. U beogradskim pozorištima za nedelju 6. aprila trebalo je biti odigrano niz predstava. U zgradi kod Kneževog spomenika, po podne u tri opera „Boemi” Đakoma Pučinija.
„Lične i porodične vesti” u stavku „Venčanja” u četiri retka obelodanjuju srećnu novost s odgođenim završetkom, a koja će se godinama i do danas koristiti u feljtonima, filmovima i TV serijama. Olga, kćerka armijskog generala Dušana T. Simovića i inž. Branko Šami – Miletić, venčani 6-IV 1941. u Beogradu. – Nemački vazdušni napad će pokazati da su mladenci i njihovi roditelji preuranili što su objavili da se nešto dogodilo, a nije. Ko će znati kad su se i gde potom venčali Olga i Branko.
Pero Zlatar
objavljeno: 08.04.2015.
.jpg)
