Izvor: B92, 25.Maj.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
O ljudskim pravima
London -- "Amnesti internešnel" (AI) izdao novi izveštaj o poštovanju ljudskih prava u 149 zemalja sveta u periodu od januara do decembra 2004.
AI navodi da se tokom 2004. u SCG dogodilo više nerazjašnjenih ubistava, da još nisu razjašnjena ranija politički motivisana ubistva, kao i da su zabeleženi slučajevi policijskog zlostavljanja, mada u manjem broju. U SCG i dalje je rasprostranjeno nasilje u porodici i trgovina ženama, koje se prisiljavaju na prostituciju. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Postoji i diskriminacija Roma, među kojima su u posebno teškom položaju oni koji su izbegli sa Kosova posle leta 1999.
AI navodi takođe da je u periodu januar - decembar 2004. saradnja SCG sa Haškim sudom bila pogoršana u odnosu na prethodni period, jer većina optuženih za ratne zločine do tada nije bila izručena Tribunalu.
Na Kosovu tokom 2004. vlasti nisu uspele da zaštite manjinske zajednice, a ima i optužbi o njihovom saučesništvu u međuetničkom nasilju, navodi se u godišnjem izveštaju ove organizacije za zaštitu ljudskih prava.
Ljudska prava se sve manje poštuju
Četiri godine nakon napada na Vašington i Njujork od 11. septembra, ljudska prava se širom sveta manje poštuju, a za to najveću odgovornost snose SAD, navodi se u izveštaju AI.
"Slika je crna od Avganistana do Zimbabvea, jer vlade širom sveta sve češće odbacuju vladavinu prava, pozivajući se na borbu protiv terorizma koju predvode SAD", navodi se u danas objavljenom izveštaju o poštovanju ljudskih prava u svetu. "SAD kao politička, vojna i ekonomska supersila bez premca daju ton ponašanju drugih vlada u svetu", ocenila je generalni sekretar organizacije Iren Kan u predgovoru godišnjeg izveštaja.
Kada se najmoćnija zemlja, dodaje se u tom uvodu, ruga zakonu i ljudskim pravima, to daje dozvolu drugima da i oni nekažnjeno krše ljudska prava. Amnesti internešenel čije je sedište u Londonu, navodi slučaj zlostavljanja zatvorenika u iračkom zatvoru Abu Graib prošle godine o kome do sada nije sprovedena adekvatna istraga. Naveden je i slučaj osumnjičenih koje američke vlasti bez suđenja drže u vojnoj bazi Gvantanamo bej. "Zatvorski kompleks u Gvantanamo beju postao je gulag našeg doba, čime se sve više uvodi praksa proizvoljnog pritvora na neodređeno vreme što je kršenje međunarodnog prava", navodi Iren Kan.
Ona je takođe, ukazala na pokušaje Vašingtona da zaobiđe sopstvene zakone kojima se zabranjuje upotreba torture. SAD se optužuju i što osumnjičene pritvaraju na tajna mesta ili ih prebacuju u zemlje gde tortura nije zakonom zabranjena. U izveštaju se podseća da američki predsednik Džordž Buš često izjavljuje da je njegova zemlja posvećena i zasnovana na temelju poštovanja ljudskih prava, ali, ocenjuje Amnesti, postoji veliki jaz između "retorike i realnosti".
Ipak, SAD nisu i jedine koje su kršile ljudska prava, jer je ubistava i zlostavljanja žena i dece bilo širom sveta, ocenjuje se u izveštaju i navodi da ljudska prava u Iraku i Avganistanu jednako ne poštuju ni koalicione snage, ni iračke ni avganistanske vlasti.
Sve manje razlike između borbe protiv terorizma i borbe protiv trgovine drogom dovele su do toga da vlasti u latinoameričkim zemljama u suzbijanju kriminala koriste vojsku, umesto policije. I azijske vlade koriste borbu protiv terorizma kao izgovor za represiju, čime su najviše pogođeni najsiromašniji slojevi stanovništva, a dopuštena je diskriminacija manjina.
Kan je takođe, optužila Komisiju za ljudska prava UN jer kako se navodi, nije pružila pomoć i podršku onima koji su to od nje očekivali. "Komisija za ljudska prava UN postala je mesto za trgovinu ljudskim pravima", ocenila je Iren Kan podsećajući da ta komisija prošle godine nije pružila podršku Iraku za pripremu izbora, nije postigla saglasnost u ocenjivanju stanja u Čečeniji, Nepalu i Zimbabveu, dok se o situaciji u bazi Gvantanamo bej nije ni oglasila.
Hrvatska - diskriminacije u istragama zločina
Hrvatsko pravosuđe i dalje pravi diskriminaciju po etničkom principu kad istražuje ratna kršenja ljudskih prava, tvrdi AI.
Prema izveštaju za 2004. godinu, koji je predstavljen u Zagrebu, većina osoba kojima se 2004. sudilo za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti na lokalnim sudovima u Hrvatskoj bili su hrvatski Srbi. "U nekim slučajevima na suđenjima za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti vođenim pred domaćim sudovima nisu ostvareni međunarodno prihvaćeni standardi poštenog suđenja", piše u delu izveštaja koji se odnosi na Hrvatsku.
Prema oceni AI, pripadnici Hrvatske vojske i policijskih snaga uglavnom i dalje uživaju imunitet za ratna kršenja ljudskih prava, iako su hrvatske vlasti u početku pokazivale spremnost da istraže i reše takve slučajeve.
Slovenija - "izbrisani" i dalje izbrisani
"Amnest Internenešnal" ocenjuje da slovenačke vlasti nisu uspele da zaštite prava "izbrisanih".
U godišnjem izveštaju AI upozorava da vlade mnogih država još uvek ne ispunjavaju obećanja o uspostavljanju svetskog režima, koji bi se temeljio na ljudskim pravima. Među tim državama je i Slovenija, čiju vlast AI upozorava da nije preduzela potrebne poteze i sprečila kršenje prava "izbrisanih".
AI slovenačke vlasti poziva da priznaju da je brisanje više od 18.000 osoba, mahom iz bivših republika SFRJ, iz registra stalnih stanovnika Slovenije bilo diskriminatorno i da obezbede da se tim osobama vrati njihov status sa retroaktivnim važenjem.
