Izvor: Politika, 02.Sep.2013, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Numerička mašina za navarivanje
Konstruisan i napravljen uređaj kojim operater upravlja dva do tri puta brže od ručnog zavarivača
Čačak – U okviru inovacionog projekta Mašinskog fakulteta u Beogradu, u kome je učestvovalo i sedmoro nastavnika i saradnika sa Fakulteta tehničkih nauka u Čačku, projektovana je i konstruisana četvoroosna numerički upravljana mašina za navarivanje.
Reč je o najsavremenijem načinu obnove delova na bagerima površinskih kopova i građevinskih mašina, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << podložnih abrazivnom habanju. Nedavno je na FTN-u ova inovacija predstavljena delatnicima iz privrede.
– Projekat je, od osnovne zamisli do izrade prototipa, trajao 12 meseci i bio finansiran sredstvima Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Dok smo razvijali ovu ideju na umu smo imali uglavnom obnovu habajućih elemenata mašinskih sistema koji se koriste na kopovima, ali bi mašina lako mogla da nađe primenu i kod građevinske mehanizacije – kaže za „Politiku” dr Zvonko Jugović, rukovodilac projekta, redovni profesor na FTN-u u Čačku.
On ističe da se sada, na potpuno automatizovan način, mogu navarivati zubi na rotornim bagerima, čime se njihov vek produžuje dva do tri puta, kao i segmenti na papučama bagera, točkovi trkači na gusenicama i mnogi drugi habajući delovi.
– Ručno navarivanje je izuzetno težak posao, zavisan u velikom delu i od umešnosti zavarivača, čiji rad prate i toksične materije, isparavajući iz elektroda. Sa ovom mašinom došlo se do humanizacije jer zamenjuje radnika koji se tu pojavljuje samo kao operater. Radnik na operator panelu određuje površinu koja se navaruje, širinu, dužinu i brzinu navarivanja i vrstu elektrode, a zatim samo nadzire sam postupak zavarivanja. Navareni sloj je neuporedivo kvalitetniji nego u ručnom postupku, a povrh toga mašina sve obavi dva do tri puta brže – ističe dr Jugović.
U projektnom timu kojim je on rukovodio bili su dr Živana Jakovljević, docent na MF u Beogradu na Katedri za proizvodno mašinstvo, a sa FTN-a profesori dr Miroslav Bjekić, dr Snežana Dragićević i dr Radomir Slavković, asistenti Miloš Božić, Marko Rosić i mr Sanja Antić, kao i saradnici iz privrede Dragan Milošević i mr Nada Bojić.
– Oprema koju smo kupili za izradu ovog prototipa je proizvod kompanije „Šnajder elektrik”, jer smo želeli da bude najpouzdanija. Kontroler kao sastavni deo mašine pripada najsavremenijoj generaciji u svojoj vrsti. Mašina je programibilna, radnik pomoću operator panela i džojstika određuje vrstu navarivanja: navarivanje kružnih oblika ili definisanje navarivanja trostrane i četvorostrane ravne površine – objašnjava nam dr Miroslav Bjekić.
Profesor Jugović izuzetno je zadovoljan trudom mladih kolega na ovom projektu, smatra da nova generacija mora da iznese reindustrijalizaciju i tehnološki razvoj zemlje, i dodaje:
– Ministarstvo je u ovaj projekat uložilo oko dva miliona dinara i skoro sva sredstva su utrošena na materijal i opremu, dok je većina istraživača radila bez honorara. Tako prototip vredi više nego što je koštao, a na tržištu bi ovakva mašina sada imala cenu od 25.000 do 30.000 evra.
Mašina je jednostavna za programiranje i omogućuje, uz odgovarajuću obuku, laku primenu bez angažovanja visokostručne radne snage. Radni prostor je 430h500h1.000 milimetara, nosivost do 1.000 kilograma.
Gvozden Otašević
objavljeno: 02/09/2013
