Izvor: Politika, 21.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nuklearno gorivo iz Vinče ide na Ural
Transport i skladištenje opasnog materijala košta 30 miliona dolara
U sedištu Ujedinjenih nacija u Beču danas počinje međudržavni sastanak o prenosu dve i po tone istrošenog nuklearnog goriva iz Instituta „Vinča” u Rusiju, saopštilo je Ministarstvo nauke Srbije. Tema ovog sastanka je međuvladin sporazum o tranzitnom aranžmanu u vezi sa prenosom nuklearnog goriva iz naše zemlje u Rusku Federaciju. Ovom sastanku prisustvovaće predstavnici Međunarodne agencije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za atomsku energiju, predstavnici Ruske Federacije, Mađarske i Ukrajine.
Kako nam je kazala profesor Uranija Kozmidis-Luburić, državni sekretar u Ministarstvu nauke, koja će u ime vlade prisustvovati ovom sastanku, predstoji dogovor oko potpisivanja sporazuma neophodnog za prenos goriva iz istraživačkog reaktora u Institutu „Vinča” nazad u Rusiju kao zemlju porekla ovog goriva. Naša delegacija razgovaraće i sa predstavnicima Ruske Federacije koji su nadležni za transport, skladištenje goriva u Rusiji i finalnu preradu goriva.
– Dogovori u Beču usmereni su na deo sporazuma u vezi sa tranzitom goriva – rekla je Kozmidis-Luburić.
Ona je istakla da je sa Mađarskom već postignut načelni dogovor, a očekuje se da će i pregovori sa Ukrajinom završiti pozitivno. Kako je naglasila, najveći i najskuplji deo posla predstavlja transport i smeštanje neiskorišćenog nuklearnog goriva u Rusiju, na Ural.
– Za taj posao potrebno nam je 30 miliona dolara. Od toga, 19 miliona je cena koju plaćamo Rusima da gorivo prime, a ostatak je namenjen za transport – objašnjava ona.
Drugi deo programa se odnosi na sanaciju skladišta radioaktivnog goriva, a treći se bavi dekomisijom velikog reaktora. Dok traju pregovori o prenosu nuklearnog goriva u Rusiju, u Institutu „Vinča” počela je gradnja trećeg hangara predviđenog za odlaganje nuklearnog otpada. To skladište, čiju gradnju plaća država, deo je programa VIND, koji Institutu treba da omogući da se oslobodi ne samo nuklearnog goriva, nego i radioaktivnog otpada.
Novi hangar biće bezbedniji od sadašnja dva, pa će u njega biti premešten otpad koji se sada čuva u njima. Takođe, tu će biti smešteni i delovi velikog nuklearnog reaktora, čija je dekomisija –- rastavljanje, dekontaminacija i čuvanje već počela. Kako već godinama ne radi, veliki reaktor biće potpuno razmontiran, a njegovi delovi uskladišteni na bezbedan način.
– Zatvaranje reaktora samo je jedan deo VIND programa, prema kome do 2010. godine treba da se sasvim oslobodimo opasnog goriva i bezbedno uskladištimo radioaktivni materijal – rekla je Kozmidis-Luburić.
Naša zemlja nema trajno mesto za skladištenje radioaktivnog otpada što bi, kažu stručnjaci iz „Vinče”, predstavljalo najbolje rešenje. Više puta je pokušavano da se nađe odgovarajući prostor. Bilo je predloga da se nuklearni otpad iz Vinče prebaci u Timočku krajinu. Na teritoriji Srbije gotovo je nemoguće pronaći lokaciju dovoljno udaljenu od naselja, na kojoj bi se zauvek smestili radioaktivni materijali, jer niko ne želi ovaj otpad u blizini svog grada. A gotovo da ne postoji odgovarajuće mesto koje bi bilo udaljeno bar 20 kilometara od naselja.
Primarni cilj naše zemlje jeste i razrešenje pitanja sopstvenog nuklearnog otpada koji ostaje trajno u Srbiji. Radi što bezbednijeg čuvanja i odlaganja ovog otpada potrebno je naći trajno odlagalište. Ministarstvo nauke Srbije, smatrajući da je to pitanje od državnog značaja, pokrenuće inicijativu za što brže i efikasnije uklanjanje radioaktivnog otpada iz „Vinče”.
--------------------------------------------------------------------------
Opsadno stanje tokom prvog transporta
Prva količina nuklearnog goriva za Rusiju prebačena je pre pet godina. Tada je u zemlji bilo „opsadno stanje”, blokiran je deo autoputa Beograd – Niš. Ali je opasni materijal bezbedno, bez akcidenta, prebačen i zauvek zakopan na Uralu.
------------------------------------------------------------------------
Reaktor ne radi od 1984. godine
Nuklearni reaktor u Vinči počeo je da radi 1959. godine i bio je aktivan do 1984. godine, kada je privremeno ugašen, da bi 2002. godine bio i trajno ugašen. Te godine je usvojen i program nazvan „Zelena Vinča”, koji podrazumeva izvoz istrošenog goriva u Rusiju, sanaciju skladišta radioaktivnog otpada i dekomisiju samog reaktora. Do sada je iz Srbije u Rusiju izvezeno 48 kilograma visokoobogaćenog uranijuma, koji je bio opasan pošto je mogao biti upotrebljen za pravljenje nuklearnih bombi, što sa iskorišćenim gorivom nije moguće.
Nada Kovačević
[objavljeno: 22/01/2008.]
