Izvor: Glas javnosti, 14.Jul.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novo lice muzeja
LOZNICA - Posle nešto više od mesec dana završena je prva faza rekonstrukcije zgrade Muzeja Jadra koja je obuhvatila sređivanje limarije, stolarije i fasade, kao i sanaciju krova. Opština Loznica je iz budžeta za ovu namenu izdvojila 3,8 miliona dinara. Od te sume je, prema rečima Dajane Đedović, direktorke Centra za kulturu „Vuk Karadžić“, u okviru kojeg je i muzej, u prvoj fazi utrošeno 2,7 miliona, a preostalih 1,1 milion dinara pokriće troškove radova u drugoj fazi kojom je >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << planirana rekonstrukcija potkrovlja u kojem će biti urađena dva depoa i tri kancelarije.
Za izvođenje radova bilo je zaduženo Javno stambeno preduzeće „Loznica“, a kako kažu u Centru za kulturu, svi radovi bi trebali da budu završeni do septembra, pre Vukovog sabora.
- Kompletna površina fasade, saglasno projektu rekonstrukcije, detaljno je obrađena propisanom tehnologijom, sa grubom i završnom glet masom, izuzetnog kvaliteta zbog same namene objekta, obezbedivši na taj način njegovu dugotrajnost. Zanimljivo je da smo posle skidanja nekoliko slojeva stare fasade došli do odgovarajuće boje koju je Zavod za zaštitu spomenika kulture iz Valjeva projektom i predvideo. Došli smo do najpribližnije boje koja odgovara autentičnoj. Nova boja je na neutralnoj bazi, a ne na akrilnoj beloj, jer iz nje nije moguće dobiti odgovarajuću nijansu, a sve to je za oko 50 odsto povećalo cenu farbe. Otkrivena je ornamentika tako da je sve vraćeno u prvobitno stanje - kaže Jovan Maksimović, direktor JSP „Loznica“.
Sanacija krova je podrazumevala zamenu dotrajalog crepa i podaščavanje kompletne krovne površine, dok je građa bila u dobrom stanju.
- Urađeno je vertikalno i horizontalno letvanje, što onemogućava eventualno zadržavanje vode na horizontalnoj letvi i njeno propadanje, čime je dodatno obezbeđen krov od prokišnjavanja. Zamenjen je crep, koji je poslednji put prepakivan početkom osamdesetih godina i koji se vremenom toliko istanjio da su pojedine crepljike bile „debele“ samo tri-četiri milimetra - rekao je Maksimović, naglašavajući da su tokom prve faze ispoštovani svi zahtevi Zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Valjeva.
