Izvor: Politika, 12.Jul.2011, 23:08   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Novo izdanje Biblije na srpskom

Sveto pismo po po prvi put na srpskom jeziku donosi devterokanonske, drugokanonske knjige koje su deo Starog Zaveta

Mada bi opis „potpuno srpsko Sveto pismo Starog i Novog zaveta – puna Biblija” mogao na prvi pogled da zbuni ponekog čitaoca i navede ga na pogrešne zaključke, rečima koje je upotrebio umirovljeni episkop zahumsko-hercegovački Atanasije da opiše najnovije izdanje Svetog pisma Starog i Novog zaveta, cilj je da istaknu da su prvi put na savremenom srpskom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << jeziku u sastav Biblije ušle i devterokanonske, drugokanonske knjige.

Radi se o knjigama iz šireg kanona, za koje je objašnjeno, da ne bi bilo zabune i pogrešnih tumačenja, da nisu nikakvi apokrifi, „kako ponekad neki iz neznanja ili zlonamerno, govore i pišu”. Devterokanonske knjige, naime, jesu knjige ili delovi knjiga Starog zaveta koji se nalaze u grčkoj Bibliji, Septuaginti, odakle su preuzete i u crkvenoslovenskom i ruskom prevodu Svetog pisma. Ovih knjiga nema u jevrejskoj Bibliji, kao ni u kasnijim protestantskim izdanjima, a budući da je Đura Daničić prevodio po nalogu protestantskog Biblijskog društva, nema ih ni u njegovom prevodu Starog zaveta. Drugokanonske knjige, inače, preuzele su i Pravoslavna i Rimokatolička crkva.

Protođakon Radomir Rakić, dugogodišnji sekretar Komisije Svetog arhijerejskog sinoda za prevod Novog zaveta, prema čijoj smo „Biblijskoj enciklopediji” dali definiciju drugokanonskih knjiga, kaže da su pojedini delovi ovih spisa odavno u liturgijskoj upotrebi.

– Svepravoslavni sabor još nije doneo konačnu odluku kakav je status devterokanonskih  knjiga, ali kako se one koriste na bogosluženjima, pogotovu Premudrosti Solomonove, ne možemo da kažemo da su beznačajne. One su poučne, korisne za duhovno uzgajanje. Makedonci su, na primer, devedesetih prošlog veka štampali Stari i Novi zavet i među starozavetnim knjigama imaju i ove – objašnjava otac Radomir Rakić.

U novom izdanju Svetog arhijerejskog sinoda, devterokanonske knjige preveli su mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije i umirovljeni episkop zahumsko-hercegovački Atanasije. Stari zavet donet je u prevodu Đure Daničića, a Novi zavet u prevodu sinodske komisije, u kojoj je otac Radomir bio sekretar. Ta stručna komisija, osnovana početkom šezdesetih godina, sastavljena od crkvenih velikodostojnika, teologa i profesora, svoj prevod Novog zaveta objavila je prvi put 1984. godine.

– Vuk Karadžić je prevodeći Novi zavet sa crkvenoslovenskog ostavio mnoge turcizme, ima ih 38, i njih je trebalo zameniti. Ostavljao je, zatim, staroslovenske reči, recimo, kaže apostoli su stajali na bregu, a nije na bregu nego na obali, „bereg” na staroslovenskom znači obala. Vuk je sve višesložne reči zanemario. Celomudrije, sva mudrost, što je filozofski izraz, ili smirenoumlje, monaški izraz, za njega ne postoje. Bez obzira na to, Vuk je najveći misionar u onom vremenu, on je mali apostol. U ono vreme počeli su se pojavljivati unijati koji su išli po pijacama u Vojvodini i delili neke svoje knjižice i Vuk je tačno osetio da bi jezik Svetog pisma trebalo približiti narodu – objašnjava otac Radomir.

Mada su članovi komisije imali pred sobom prevode na različitim jezicima, ruskom, latinskom, bugarskom, italijanskom, francuskom, engleskom, nemačkom, glavni predložak bilo je izdanje Novog zaveta Carigradske patrijaršije iz 1908. godine.

– Pitkost jezika, njegova aroma, sačuvana je i za to treba da budemo zahvalni toj komisiji, a naročito blaženopočivšem patrijarhu Pavlu koji nas je sve vreme okupljao. Jedanput nedeljno bismo se sastajali i tu nije bilo pogovora da bi neko odsustvovao. To je bila njegova najveća zasluga i tu je on sebi podigao spomenik. Može neko sada dati svoj prevod, ali ovo je prevod koji je autentičan, od Crkve priznat. Stari zavet nije Crkvom priznat, mi ga koristimo, ali nije doneta odluka Svetog Arhijerejskog Sabora: ovaj prevod koristite, a onaj možete koristiti – naglašava otac Radomir.

Vladika Atanasije najavio je da bi komisija Svetog sinoda za prevod Svetog pisma trebalo da nastavi svoj rad i dodaje da su, u međuvremenu, neki pojedinci preveli pojedine knjige Starog zaveta, poput Knjige postanja, koju je on preveo sa jevrejskog i grčkog ili Psalama, prevedenih sa grčkog jezika.

J. Čalija

-----------------------------------------------------------

Bakotićevi stihovi, Čarnićev perfekat

Među poznatije prevode Novog zaveta spadaju oni koje su radili protojerej Dimitrije Stefanović, objavljen 1934. godine, profesor dr Emilijan Čarnić, štampan 1973. godine, kao i prevod Svetog pisma Starog i Novog zaveta Luja Bakotića iz 1933. godine.

– Bakotić je prvi i jedini koji je prevodio pesnički. U njegovom prevodu sva ona pesnička mesta iz Biblije su i grafički poređana kao pesma. Moj profesor, Emilijan Čarnić, na primer, nije prevodio u aoristu, Hristos dođe, ili u imperfektu, nego u perfektu, Hristos je došao, što je, po mom mišljenju, manje ritmično – priča protođakon Radomir Rakić.

J. Č.

objavljeno: 13.07.2011

Nastavak na Politika...