Izvor: VOA, 02.Jun.2020, 13:46

Novinari u unakrsnoj vatri tokom protesta širom SAD

Novinari u unakrsnoj vatri tokom protesta širom SAD

Novinari koji pokrivaju proteste protiv policijske brutalnosti i rasizma širom SAD postali su deo priče koju pokrivaju tokom vikenda kada su u više slučajeva maltretirani, povređivani ili prskani biber sprejom. Demonstracije su već dugo opasni događaji za medijske radnike, koji rizikuju da ih povredi kako policija, tako i demonstranti. U U.S. Press Freedom Trackeru (USPFT), koji od 2017. dokumentuje slučajeve maltretiranja ili napada na novinare, rekli su za Glas Amerike da istražuju više od 100 slučajeva od prošlog vikenda. To se poredi sa 100 do 150 slučajeva godišnje, kaže Kristin Mekuden, urednica tog sajta. Među prvim slučajevima bila je ekipa CNN-a koja je uhapšena u petak dok je izveštavala o slučajevima u Mineapolisu. Omar Džaminez i njegove kolege pušteni su nekoliko časova kasnije, a guverner Minesote Tim Valc objavio je na konferenciji za štampu kasnije u petak ono što je nazvao "velikim javnim izvinjenjem" zbog hapšenja. Ali, kako su se protesti su se raširili na druge gradove i nasilje je eruptiralo, tako su mnogi drugi novinari i medijske ekipe postale mete. Sedište CNN-a u Atlanti je demolirano; demonstranti su maltretirali i oterali ekpu Foks njuza koja je uživo izveštavala ispred Bele kuće; najmanje dvoje novinara uhapšeno je u Njujorku; novinari u Detroitu, Los Anđelesu, Vašingtonu D.C. i na drugim mestima opisivali su da su bili pogođeni predmetima, upucani gumenim mecima ili poprskani biber sprejom. Majkl Adams, izveštač Vajsa (VICE), podelio je video na Tviteru kako ga policija gura na zemlju na benzijskoj pumpi u Mineapolisu, dok mu drugi policajac prska direktno u lice biber sprej, iako se on predstavio i iako je držao novinrsku legitimaciju u ruci. Policija Mineapolisa nije odgovorila na zahtev za komentar koji im je Glas Amerike uputio elektronskom poštom. Džulija Lerner, studentkinja novinarstva na Univerzitetu Merilend, rekla je da je policajac isprskao biber sprejom nakon što je napustila protest u Kolumbusu, Ohajo, 30. maja. Lerner je rekla da se vraćala ka svojim kolima nakon što je fotografisala demonstrante i predstavila se kao novinarka. "Imamo Prvi amandman, imamo slobodu štampe, imamo pravo da budemo tamo, da stojimo sa strane, da budemo tik pored i fotografišemo, i snimamo, i dokumentujemo stvari koje se događaju", rekla je ona za Glas Amerike. "A kada policajci posebno ciljaju novinare koji pokušavaju da prensu priču šta se događa je nedemokratski". Ta studentkinja novinarstva kaže da ne misli da je direktno ciljana zbog svog posla, ali da je policija trebalo da promeni svoj pristup nakon što se predstavila. "Nisam bila nasilna. Nisam bila pretnja. Znate, podigla sam ruke. Doslovce nisam visoka ni pet fita (manje od 1,5 metra) i nisam pretnja", rekla je ona. Služba za javno informisanje grada Kolumbusa nije odgovorila na zahtev Glasa Amerike za komentar. Brus Braun, izvršni direktor Komiteta novinara za slobodnu štampu, opisao je video snimke na kojima policija maltretira novinare kao "mrcvarenje". "Ti napadi ne samo da ugrožavaju slobodu štampe, već prete i našoj demokratiji i esencijalnoj ulozi koju novinarstvo igra u očuvanju ustavnih prava", kaže Braun u saopštenju. "Takođe osuđujemo sve napade na novinare od strane demonstranata. Medijsko pokrivanje demonstracija neophodno je kao ponoć našoj naciji da nosi svedočanstva".  Početni podaci USPFT, podeljeni na Tviteru, pokazuju najmanje 19 hapšenja, najmanje 36 slučajeva novinara pogođenih gumenim mecima i 76 napada - od koji je 80 odsto počinila policija - između 28. i 31. maja.  "Ovako nešto nikada ranije nismo videli", kaže Mekuden, dodajući da Merač radi na nezavisnom potvrđivanju slučajeva. "Ono što se ističe je ciljanje novinara i od strane demonstranata, i od pripadnika snaga reda", rekla je ona. Mekuden kaže da je kao novinarka zabrinuta zbog efekta hlađenja koji napadi mogu da imaju kod novinara, od kojih bi neki mogli da brinu zbog nastavljanja napada. "Pomislite na to šta gubimo kada novinari obustave svoj posao", kaže ona. Ulogu medija kao čuvara takođe su pokrenuli u Američkoj uniji za građanske slobode (ACLU). "Ljudi na ulicama zahtevaju rasnu pravdu i javnost ima prava da to vidi. Snaga naroda zavisi od slobode štampe", rekao je za Glas Amerike Brajan Haus, advokat iz projekta ACLU-a za slobodu govora, privatnost i tehnologiju. "Vlada ne može da hapsi novinare kako bi ih sprečavala da pokrivaju demonstracije, niti da kažnjava novinare jer se ne slaže sa onim što oni imaju da kažu", dodaje Haus. "Svi, uključujući i demonstrante, i novinare, imaju pravo po Prvom amandmanu da snimaju i fotografišu policijace koji obavljaju dužnost u javnosti". Nacionalna asocijacija crnih novinara (NABJ) saopštila je da istražuje navode o hapšenju njenih članova, upucavanja gumenim mecima, pretnjama i maltretiranju. "Kao crni novinari, mi balansiramo između lošeg odnosa zbog toga što smo novinari i takođe zbog bola jer smo crnci u Americi", kaže u izjavi za Glas Amerike Doroti Taker, predsednca asocijacije. Vesli Lori je uhapšen 2014. dok je za Vašington post pokrivao protest u Fegrusonu, Mizuri, nakon ubivstva Majkla Brauna. "Novinari Afroamerikanci suočavaju se sa jedinstvenim sprelom okolnosti sa kojima se mnoge kolege ne susreću", rekao je Lori, takođe crnac. Govoreći nakon hapšenja izveštača CNN-a u petak, Lori kaže da demonstranti, pripadnici snaga reda i drugi, mogu da percipiraju afroameričke novinare kao nosioce "loših uloga" ili nekoga ko je "lojalniji cilju nego istini". Džimenez se identifikuje kao crnac i kao Latino, javio je CNN. Lori kaže da postoji nivo stresa sa kojim crni novinari moraju da se nose dok pokrivaju događaje u kojima "grupa ljudi koja izgleda kao vi, očajava jer je vlada ubila nekoga ko izgleda kao vi. To ste mogli da budete vi. Mogao je da bude vaš otac, vaš sin". Ipak, kaže on, "crni novinari moraju uvek da su u mogućnosti da se pojave i ispričaju istinu i rade svoj posao".

Nastavak na VOA...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta VOA. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta VOA. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.