Izvor: B92, 03.Mar.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novinari i policija
Beograd -- Božo Prelević kaže da su mu svojevremeno neki neistaknuti novinari tražili policijske legitimacije u zamenu za bilo šta.
Bivši koministar policije u prelaznoj vladi Srbije posle oktobra 2000. kaže da su u to vreme kod njega dolazili neki novinari da traže službene legitimacije u zamenu za sve što mu bude trebalo. Preleviću su ti novinari objašnjavali da su službene legitimacije dobijali i od ranijih ministara. Ne želeći da govori o imenima, on je rekao >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da ni pre ni posle toga to nisu bili značajni novinari.
Osvrćući se na izveštavanje medija o kriminalu, policiji i suđenjima, na seminaru "Izazovi izveštavanja o policiji i kriminalu", Prelević je rekao da je bio i novinar i sudija i koministar, a sada advokat, a da su novine i novinari u pojedinim situacijama sasvim sigurno instrument za razaranje u rukama određenih političkih grupa i tajkuna. "Postoje novinari koji su 'vidoviti', koji znaju unapred ko će biti uhapšen. Vrlo često se u medijima pojavljuju vrlo interesantne informacije, koje ne postoje u sudskom spisu", kaže on.
Ukazujući na to da mediji često služe i kao pretnja svedocima i da su neki novinski izveštaji bili dobra podloga za bekstvo svedoka ili osumnjičenih, on je kao najbolji primer naveo poternicu, objavljenu dva sata posle ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića, i tvrdi da nju nije dalo Ministarstvo unutrašnjih poslova, odnosno ministar Dušan Mihajlović. "To je objavio neko drugi, ne zna se ko, mada se to može naslutiti, a osumnjičeni pripadnici Zemunskog klana su to iskoristili za bekstvo", kaže Prelević.
Nezadovoljni saradnjom sa MUP-om
Odnos između medija i policije nije se bitno promenio u odnosu na period pre oktobra 2000. godine, bitne informacije se i dalje uskraćuju i uglavnom se dobijaju nezvanično, pokazalo je istraživanje Udruženja novinara Srbije među 40 novinara iz pisanih i elektronskih medija koji prate rad policije, prenosi Fonet.
Da se odnos policije prema medijima nije promenio smatra 34 odsto ispitanih, da se promenio ali na gore misli 5 odsto, 28 odsto misli da se promenio malo, a 20 odsto da je bolji.
Više od 50 odsto ispitanih navelo je da im je informacija iz policije bila uskraćena skoro uvek (18 odsto) ili mnogo puta (36 odsto), da je im je bila uskraćena retko tvrdi njih 15 odsto, a 10 odsto reklo je da nikad nisu ostali bez informacije.
Četvrtina ispitanika rekla je da nikad za svaki tekst zvanično ne traži informaciju MUP-a, uvek traži 46 odsto, uglavnom uvek 23 odsto, uvek, ali bez rezultata tri odsto, koliko je izjavilo da to čini ponekad, "samo da ispuni formu".
Nezvanične informacije novinari najviše dobijaju od policije - 41 odsto, i to od načelnika i drugih policajaca (31 dosto) ili od poznanika u policiji (10 odsto). Izvori bliski policiji, istrazi, pravosuđu i bolnicama su u osam odsto slučajeva oni koji daju informacije.
Na pitanje da li je, koliko puta i ko reagovao na njihove tekstove, 49 odsto novinara je odgovorilo sa "mnogo puta", 31 odsto da nije niko, a pet odsto sa "da, ali ne policija".
Fizičko maltretiranje zbog teksta je, prema anketi, doživelo 28 odsto ispitanih novinara, 72 odsto je odgovorilo da nije, njihova porodica je u 36 odsto slučajeva bila uznemiravana, dok u 64 odsto nije.
Da je glavni urednik nije od njih tražio da obustave rad na nekom tekstu o policiji izjavilo je 71 odsto ispitanika, dok su ostali odgovori bili: "da" 10 odsto, zbog političkog pritiska tri odsto, iz komercijalnog interesa takođe tri odsto, koliko je odgovorilo i da im je savetovano da ne pišu, "da ne talasaju". Lični interes urednika naveden je kao razlog u pet odsto slučajeva.
