Izvor: Politika, 04.Mar.2014, 11:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novi uređaji smanjiće čekanje na zračnu terapiju
Šest linearnih akceleratora obezbeđeni pomoću kredita, ukoliko nova vlada odobri projekat. Domovi zdravlja moraju da rešavaju 80 odsto problema pacijenata
Srbija je u evropskom vrhu po broju obolelih od malignih oboljenja. Prema podacima Instituta za javno zdravlje „dr Milan Jovanović Batut”, godišnje od neke vrste raka u našoj zemlji oboli čak 36.000 osoba, a među njima je oko 350 dece. Iako medicinski protokoli predviđaju primenu zračne terapije dve do tri nedelje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << posle intervencije, u praksi se čeka i više meseci, jer nema dovoljno aparata za zračenje. U Beogradu su liste čekanja za zračenje svedene na minimum, ali to isto se mora uraditi i u drugim gradovima naše zemlje, kaže u intervjuu za „Politiku” profesor dr Slavica Đukić Dejanović, ministarka zdravlja.
Uređaji u bolnicama su stari, a aparati za zračenje koji se koriste 24 časa dnevno otkazuju. Kako ćete omogućiti obolelima da dobiju neophodnu terapiju?
Nabavka opreme za zračnu terapiju nam je prioritet, jer se dešava da i kada otkrijemo malignu bolest kod pacijenta na vreme, nemamo mogućnost da ga odmah pošaljemo na zračenje pošto nema dovoljno aparata, a postojeći su dotrajali. Ovaj problem smo već predstavili vladi i uspeli smo da dobijemo veoma povoljan kredit od Svetske banke za kupovinu šest linearnih akceleratora. Time će problem biti znatno ublažen, ako ne i potpuno rešen, a pacijenti će pravovremeno dobiti odgovarajuću terapiju.
Koliko koštaju pomenuti akceleratori, kada će stići i u kojim će kliničkim centrima biti raspoređeni?
Planirano je da se za ovu opremu odvoji oko 22 miliona dolara, a kada će stići zavisi od buduće vlade, jer ceo postupak mora da prođe i skupštinsku proceduru. Očekujem da se to završi u ovoj godini. Uređaji će biti raspoređeni u pet centara za zračnu terapiju u Srbiji.
Preventivni pregledi za rano utvrđivanje raka počeli su da se sistemski sprovode. Međutim, odziv građana je slab. Šta ćete učiniti da prevencija bude bolja?
Preventiva je jedna od najvažnijih elemenata za poboljšanje zdravstva. Kod nas na 100.000 žena prosečno 7,6 njih umre od raka grlića materice koji je izlečiv ukoliko se otkrije na vreme. Ovaj procenat u Finskoj, na primer, iznosi 0,9 na 100.000 žena. Zbog toga smo počeli sa skrining programima na tri najčešće vrste karcinoma: dojke, grlića materice i debelog creva i radićemo intenzivnije na tome da što više obaveštavamo građane koliko je važno da dođu na preventivni pregled, a pokrenućemo i skrining programe za druge vrste malignih oboljenja.
Da li postoji mogućnost da ovi preventivni pregledi postanu zakonska obaveza, kao što je to u drugim zemljama?
Briga o zdravlju već jeste obaveza svakog od nas. Sa druge strane, obaveza svake vlade mora da bude da obrazuje građane koliko su preventivni pregledi važni. Nametati ovako nešto kao zakonsku obavezu u ovom momentu nije adekvatno, jer zahteva da sistem zdravstvene zaštite bude jači, finansijski, kadrovski, prostorno..
Kod mnogih pacijenata oboljenje se kasno otkriva iako su kontrolisali svoje zdravlje, jer su vreme izgubili čekajući na preglede nekoliko meseci. Da li to znači da ne postoji dobra organizacija u zdravstvenim ustanovama?
Životno ugroženi pacijenti primaju se na pregled odmah. Radimo sa Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje na revidiranju listi čekanja na preglede skenerom i magnetnom rezonancom. U Beogradu smo već smanjili čekanje na pregled magnetnom rezonancom na mesec i po dana, a ranije se na njega čekalo više meseci, tako će biti i sa ostalim pregledima. Ali moramo da oživimo domove zdravlja – onog trenutka kada pacijenti steknu poverenje u izabranog lekara i kada domovi zdravlja ne budu šalteri bolnica već budu rešavali 80 odsto problema građana, to će značiti da smo napravili dobru podelu rada među zdravstvenim ustanovama.
D. Ivanović
objavljeno: 04.03.2014.
.jpg)
