Izvor: Blic, 11.Jul.2009, 06:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novi propisi dobri samo za tajkune
Novi zakon o uređenju prostora i izgradnji, koji će posle 50 godina uvesti privatnu svojinu nad zemljištem, ali i uprostiti proceduru za dobijanje dozvola, našao se na udaru ekonomista, investitora i bivših vlasnika kojima je zemljište oduzeto pre pola veka. Oni optužuju Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja da će ovim zakonom omogućiti tajkunima da bez javne licitacije dođu do atraktivnog zemljišta, kao i da će novim propisima ponovo otvoriti vrata korupciji. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Otkako je javnosti prvi put prezentovan, Nacrt zakona o uređenju prostora i izgradnji pretrpeo je velike izmene. Njegovo usvajanje u Skupštini Srbije predviđeno za mart ove godine odužilo se i tek pre dva dana našlo se pred Vladom. Najveće promene, koje se odnose na status zemljišta, napravljene su nekoliko nedelja pred njegovo usvajanje, a stručnjaci posebno zameraju što za najvažniju izmenu nije bilo javne rasprave. Ekonomisti i građevinci novi zakon strasno kritikuju i tvrde da nam neće doneti ništa dobro.
Mile Antić, koordinator Mreže za restituciju, najviše se osvrće na odredbu novog zakona po kojoj će vlasnici privatizovanih društvenih preduzeća moći da otkupe atraktivno zemljište po tržišnoj ceni koju određuje poreska uprava.
- Kako taj organ može da odredi tržišnu cenu i po kojoj metodologiji, ako se ono ne stavi u promet, odnosno ako se ne održi javna licitacija. Odgovorno tvrdim da se ovim zakonom poklanja zemljište pojedincima, tajkunima, koji su imovinu stekli uz razne mahinacije i na nelegalna način. Njima se daje prednost i to po ugovorenim ili dogovorenim cenama - kaže Antić i tvrdi da će novi zakon pasti pred Ustavnim sudom, jer u najvišem pravnom aktu stoji da se promet zemljišta vrši javnim nadmetanjem.
On dodaje da formiranje fonda za restituciju, u koji će ići polovina novca od konverzije prava korišćenja u pravo svojine, nije način na koji se bivši vlasnici mogu obeštetiti.
- Bivšim vlasnicima treba da se vrati slobodno građevinsko zemljište, a ukoliko je neki objekat na njemu sagrađen, njegov vlasnik treba da plaća zakup vlasniku zemljišta, a ne da mu se ono automatski poklanja. Takvih primera imate na Dedinju koliko hoćete - kuća, a oko nje ogroman plac. Sada će vlasnik kuće steći pravo svojine nad celim dvorištem, iako ono već ima svog vlasnika - kaže Antić.
Slično mišljenje deli i Mahmud Bušatlija, savetnik za investicije, koji kaže da se ovim zakonom dovršava tajkunizacija. Dug starim vlasnicima, kaže on, plaćaće mlađe generacije.
- Stavka po kojoj će vlasnici propalih preduzeća, da bi mogli da grade, morati da plate razliku između tržišne vrednosti i onog što su platili neće moći da prođe u praksi. Oni još ne znaju metodologiju po kojoj će se određivati njegova tržišna vrednost. Umesto da to stoji u zakonu i prođe raspravu, oni će način na koji će se to obaviti smisliti 30 dana od usvajanja zakona - kaže Bušatlija.
Branko Pavlović, bivši direktor Agencije za privatizaciju, ne pozdravlja čak ni uvođenje privatne svojine nad zemljištem. Kaže da su mnogi gradovi u Srbiji, a pogotovo Beograd, živeli od izdavanja u zakup zemljišta, kao i da ovim zakonom ništa neće biti ostavljeno mlađim generacijama.
Savez jevrejskih opština Srbije takođe se najenergičnije protivi utvrđenju zamene prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu. Oni navode da bi pre usvajanja ovog zakona trebalo doneti opšti zakon o denacionalizaciji.
Aleksandar Zavišić iz kompanije „Atlantik oušn” koja gradi po Beogradu osvrnuo se na proceduru za dobijanje građevinske dozvole koja je uprošćena, ali po njemu teško sprovodiva u praksi.
- Ja, na primer, imam projekat od 30 miliona evra. Ako službenik kasni sa potpisom samo jedan dan, ja gubim 10.000 evra, a njega kažnjavaju sa najviše 50.000 dinara. Tolike su kazne i za izdavanje dozvola iako nisu u skladu sa propisima - kaže Zavišić i dodaje da ovako niske kazne ne mogu sprečiti korupciju.
Najveće mane po mišljenju stručnjaka
Omogućava tajkunima da lakše nego ostali i za male pare dođu do zemljišta
Oni koji imaju pravo korišćenja nad zemljištem automatski su u prednosti za sticanje vlasništva nad njim, nema tržišne utakmice
Tržišna vrednost zemljišta mora da se odredi na javnoj licitaciji, a ne da je određuje poreska uprava. To izričito zabranjuje i Ustav
Nepostojanje metoda po kojem će poreska uprava odrediti tržišnu vrednost
Omogućava prodaju ili ustupanje izgrađenog i neizgrađenog zemljišta koje pripada starim vlasnicima
Izuzetno niske kazne za službenike u sekretarijatima za urbanizam i nadležnim opštinskim službama koji rade protivno propisima
Otvara mogućnost za korupciju
Ministarstvo: „Zakon je optimalan”
U Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja, koje je osam meseci radilo na Predlogu ovog zakona, smatraju da je u ovom trenutku i za ovo društvo on optimalan.
- Nije idealan, jer nijedan zakon to nije. Verujem da ćemo za godinu dana, kada se uveliko bude primenjivao, primetiti sve njegove nesavršenosti i neispravnosti i da će tada doći do njegovih izmena. Mi smo sve nelogične situacije koje smo zatekli u praksi ovim zakonom razrešili. Na njegovoj izradi radilo je dvoje-troje ljudi, ali je i mnogo onih koji su na javnim raspravama upućivali kritike, koje smo mi u velikom broju prihvatili - kaže Nebojša Janjić, pomoćnik ministra životne sredine i prostornog planiranja.
