Izvor: RTS, 01.Nov.2015, 17:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novi početak grejne sezone, stari problemi sa dimnjacima
Mnogi dimnjaci nisu očišćeni, a ne zna se ni koliko su ispravni. U toku zime, kažu stručnjaci, to može da dovede do ozbiljnih posledica. Osim redovnog čišćenja dimovodnih i ložišnih objekata i uređaja važno je kontrolisati njihovu ispravnost a odžačari kažu da su poseban problem stari dimnjaci na kojima su pukotine češće.
Preventivnu kontrolu koju odžačari rade van grejne sezone ne prođe >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << čak 70 odsto dimnjaka. Većina građana nije kod kuće u vreme njihovog obilaska, a ima i onih koji odbijaju proveru.
"Čovek kad mu dođeš u avgustu otvori vrata i kaže šta si mi sad došao, kad bude trebalo ja ću te zvati", priča dimničar Zoran Gladović.
I pozovu, ali tek pošto problem nastane. Čišćenje dimnjaka tada zatraži gotovo trećina građana Beograda koji tu uslugu plaćaju cele godine kroz račun Infostana.
Gladović kaže da u mnogim dimnjacima ima smole zato što se često se građani ne pridržavaju pravila loženja ili budu mokra drva pa se stvori smola. Prema njegovim rečima, smola je opasna jer ima tačku paljenja i jedna varnica iz ložišta može da zapali tu smolu.
Osim redovnog čišćenja dimovodnih i ložišnih objekata i uređaja važno je kontrolisati njihovu ispravnost a odžačari kažu da su poseban problem stari dimnjaci na kojima su pukotine češće. Nepravilnosti koje uoče prijavljuju opštinskoj građevinskoj inspekciji.
Dragiša Anđelković iz Komunalnog preduzeće "Dimničar" AD Beograd kaže da za sada nemaju ingerencije kao u nekim drugim državama u Evropi da direktno zabrane nastavak loženja,
"Znači, samo imamo obavezu da napravimo izveštaj sa našim preporukama o kakvoj nepravilnosti se radi, a onda bi to trebalo da preuzme građevinska inspekcija. Oni bi trebalo posle nekog vremena, na osnovu našeg i eventulano dodatnog uvida na terenu, da donesu određeno rešenje. Mnogo puta se to, nažalost, ne dešava", kaže Anđelković.
Zbog slabe reakcije nadležnih, ali i svog nemara, nije malo građana koji ostanu bez krova nad glavom. Samo beogradski vatrogasci mesečno oko 20 puta gase požare koji su izbili zbog dimnjaka.
"Ponekad se dešava da se požar, zbog toga što se ne primeti na vreme, pogotovo u noćnim uslovima, prenese na krovnu konstrukciju i izgori čitava krovna konstrukcija dok ne stignu ekipe na lice mesta. Inače, naše prosečno vreme stizanja iznosi oko osam minuta", kaže Mile Jovičić, komandant Vatrogasno-spasilačke brigade u Beogradu.
Požari uzrokovani neodržavanim dimnjakom češći su u prigradskim naseljima i u područjima gde se kao ogrev koriste drva i ugalj.
Održavanjem dimnjaka štite se život i imovina od požara, a sprečava se i zagađivanje vazduha. Dimničarske usluge više traže pravna lica nego vlansici porodičnih kuća i stanova.
.jpg)
