Izvor: Politika, 24.Nov.2011, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novi neradni dani loša vest za poslodavce
Ekonomiju iz krize ne mogu izvaditi dva nova radna dana niti je mogu dublje gurnuti dva neradna, kaže Rasim Ljajić
Zahvaljujući izmenama Zakona o državnim praznicima, koje predviđaju uvođenje dva nova praznika, u Srbiji će se, sva je prilika, praznovati deset neradnih dana godišnje, umesto dosadašnjih osam. Ovo je, bez ikakve sumnje, dobra vest za zaposlene koji smatraju da je svaki razlog da se ne ide na posao – dobar razlog. Ekonomisti, međutim, upozoravaju da je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ovo loša vest za našu privredu i podsećaju da ovih deset neradnih dana nisu jedini kada se ne ide na posao, jer državnim praznicima treba pridružiti i slave za koje zaposleni takođe dobijaju slobodan dan, ali i esnafske slave pojedinih javnih preduzeća koje neradno proslavljaju svi zaposleni. Ne treba zaboraviti ni na čuveni običaj „spajanja praznika”, koji u praksi izgleda tako da se praznik koji „pada” sredinom nedelje proslavlja dan ili dva, što za posledicu ima činjenicu da se u petak niko neće pojaviti na poslu. A o još čuvenijem spajanju Nove godine i Božića ne treba trošiti reči, jer su šanse da se zaposleni od 1. do 15. januara pojavi na radnom mestu ravne konačnom smirivanju sukoba na Bliskom istoku, u šali kažu poslodavci.
Portparol Unije poslodavaca Srbije Dragoljub Rajić se, međutim, uozbilji kada govori o tome koliko našu ekonomiju košta praznovanje i ističe da samo jedan neradan dan u privatnom sektoru državu košta – 17 miliona evra.
– Ekonomija ove zemlje je u teškom stanju između ostalog i zbog odnosa države prema neradnim danima. Statističari govore da zaposleni u privatnom sektoru 29 radnih dana godišnje troše samo na bolovanje i slobodne dane, a u tu cifru ne ulazi godišnji odmor. Stanje je još problematičnije kada je u pitanju državni sektor i javna preduzeća u kojima zaposleni godišnje odsustvuju čak 40 dana sa posla – ne računajući godišnji odmor. Ne treba zaboraviti da su zemlje u kojima su zaposleni imali 30 radnih dana za godišnji odmor i gomilu državnih praznika – visoko zadužene zemlje koje su doživele finansijski sunovrat – a to su, između ostalih i Grčka i Argentina – kaže Rajić.
Na komentare da su srpskoj privredi povrh svih problema najmanje potrebna još dva neradna dana godišnje, ministar Rasim Ljajić odgovara: „Tom logikom se može obesmisliti svaki zakon. Ako su za našu ekonomiju jedini problem dva neradna dana, onda je ona u dobrom stanju. Nažalost, svi znamo da je srpska ekonomija u velikoj krizi, iz koje je ne mogu izvaditi ni dva nova radna dana niti je mogu dublje gurnuti dva nova neradna dana. Moram da istaknem da je po broju postojećih i novouvedenih radnih dana Srbija ispod evropskog i svetskog proseka. Primera radi, Japan ima čak 15 neradnih dana, u Grčkoj, Sloveniji i Hrvatskoj imaju 14 dana za praznovanje, u Nemačkoj imaju od 12 do 15 neradnih dana, u zavisnosti od pokrajine, a u Rusiji – 12 neradnih dana.”
Na primedbu da mnogi zaposleni, osim krsnih slava za koje po zakonu dobijaju slobodan dan, imaju običaj i da spajaju Novu godinu i Božić, on odgovara da je spajanje praznika – stvar mentaliteta, a ne zakonskog rešenja.
– Ako zaposleni ne odlazi na posao, on krši zakon i za to mora da odgovara – kategoričan je Ljajić.
Objašnjavajući motive kojima se zakonodavac rukovodio kada je dva nova datuma uveo u kalendar državnih praznika, on ističe da se Dan primirja u Prvom svetskom ratu slavi u svim zemljama pobednicama 11. novembra i dodaje da je Srbija izgubila trećinu stanovništva u ovom sukobu i da je zbog svega toga važno da se obeleži taj dan.
– Odgovor na pitanje – zašto će se Sretenje ubuduće praznovati dva dana, glasi da smo želeli da afirmišemo naš najveći nacionalni praznik. Ako se Nova godina i Prvi maj slave dva dana, smatrali smo da i Dan državnosti treba da se slavi isti broj neradnih dana – zaključuje ministar Ljajić.
Analizirajući kult praznovanja, sociolog Boris Jašović ocenjuje da mi nismo lenj narod, ali da svakako nećemo organizovati javne proteste zbog novouvedenih neradnih dana.
– Mi smo narod koji voli da praznuje, a uživanje u neradnim danima je relikt pola veka socijalizma u kojima su zaposleni govorili „radio ne radio – svira ti radio” i „ne mogu toliko malo da me plate kao što ja mogu malo da radim”. U tom periodu ljudi su dolazili na posao kad su hteli, pravili maksimalno rastegljive radne pauze i navikli da „hvataju krivinu” na poslu. Sada smo ušli u period tranzicije u kojoj smo prinuđeni da se prilagođavamo kapitalizmu u kome je vreme – novac, ali kult praznovanja je preživeo zahvaljujući slavama koje kod nas traju po tri dana – prvi dan dolaze stariji, drugi dan – mladi, a treći dan – oni koji nisu stigli. Ako se ima na umu da priprema „Ivkovih slava” traje dan-dva, onda zaposleni često koristi celu radnu nedelju za gošćenje – u šali kaže Jašović. On takođe dodaje da ne treba zaboraviti ni uticaj geografskih uslova na radni elan – severni narodi su oduvek bili orijentisani ka radu, a južni ka sijesti, odnosno odmoru od rada.
Katarina Đorđević
objavljeno: 25.11.2011
