Izvor: Politika, 15.Nov.2012, 13:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novi bubreg produžio život
U VMA prvi put ove godine urađeno više transplantacija organa sa preminulih nego od živih davalaca
Bubrežnom bolesniku Borislavu Kovačeviću (48), iz okoline Stare Pazove, jedan telefonski poziv zauvek je promenio život. Lekari Vojnomedicinske akademije su ga pozvali da dođe na dodatne analize jer se pojavio potencijalni donor, što je otvorilo mogućnost da Kovačević dobije novi bubreg. Pretrage su pokazale da je upravo on najpodudarniji primalac zbog čega mu je uspešno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << urađena transplantacija organa.
– Lekari kažu da je sve prošlo kako treba i ja im verujem. Te spasonosne večeri sam došao kući sa dijalize, na koju idem više od tri godine. Baš sam imao sreće jer je od više pozvanih pacijenata baš meni odgovarao organ. Očekujem da se vratim normalnom životu. Ne znam ko je bio donor, ali sam zahvalan njegovoj porodici do kraja života što su dali saglasnost za presađivanje organa – kaže Borislav Kovačević (48), koga smo obišli u VMA.
Do njega leže otac i sin, jedan do drugog. U njihovom slučaju je otac H. N. iz Dragaša, donirao bubreg sinu, koji je zbog bubrežnih problema oko 15 godina tri puta nedeljno putovao na dijalizu po 50 kilometara.
– Osećam se odlično, nemam komplikacija posle vađenja bubrega, a sin se oporavlja posle intervencije. Niko drugi iz porodice nije mogao da bude donor, jer ni žena ni ćerka nisu bile podudarni davaoci – objasnio je H. N., koji nije mogao rečima da iskaže sreću što će njegov sin moći da nastavi normalan život.
Transplantacija je za veliki broj bolesnika u Srbiji jedini lek. Kada u porodici ne postoji davalac organa koji je podudaran sa bolesnikom, jedina šansa je presađivanje organa sa preminulih donora odnosno onih koji su se našli u stanju moždane smrti. Iako je broj ovih intervencija u Srbiji i dalje veoma mali, dobro je što su se mnoge stvari u poslednje vreme pomerile sa mrtve tačke.
U prilog tome govori činjenica da je u Vojnomedicinskoj akademiji prvi put ove godine urađeno više transplantacija organa sa preminulih nego sa živih donora. Ove godine je obavljeno 22 transplantacije organa, od kojih je čak 12 bilo sa kadaveričnih donora. Lekari su obavili tri presađivanja jetre, a ostale su bile transplantacije bubrega.
Kako naglašava dr Neven Vavić, načelnik Centra za transplantaciju VMA, do kraja godine se očekuje još nekoliko intervencija iz ove oblasti.
– Imali smo odličnu saradnju sa drugim zdravstvenim ustanovama. Recimo iz Zemunske bolnice smo dobili dva bubrega za presađivanje, isto koliko i iz Univerzitetske dečje klinike, a jedan organ smo mi njima dopremili za intervenciju. Kadaverični donori su najčešće oni ljudi koji su se našli u stanju moždane smrti posle saobraćajne nesreće, teških moždanih udara, povreda glave... Porodice pacijenata su bolje informisane o tome šta znači davanje saglasnosti da se organi njihovih najmilijih mogu iskoristiti za transplantacije, imaju već formiran stav o tome – naglasio je dr Vavić.
Naš sagovornik napominje da apsolutno nisu tačne priče da će neko dobiti organ samo zato što ima „vezu” ili novac, jer je sve u vezi sa transplantacijom javno. Pravilo je da se pacijenti zovu po spisku i to oni koji imaju najbolju podudarnost tkiva sa potencijalnim davaocem. Recimo, ako se pojavi donor sa dva bubrega, zove se oko deset pacijenata na dodatne pretrage. Svi snimci i analize se gledaju, što radi čitav tim stručnjaka i odlučuje koji su pacijenti najpodobniji. Treba znati da pacijenti na dijalizi najčešće provode između dve i osam godina.
– Planira se da se sprovede akcija kako bi svi bolesnici došli u najbliži centar za transplantaciju da bi im bile urađene određene analize. To će se uraditi da se ne bi dogodilo da se recimo pojavi organ, pa da mi pozovemo pacijenta na primer iz Vranja da dođe, a da on nema urađene osnovne snimke ili da poseduje neke koji su stari više od pet godina – dodao je dr Vavić.
D. Davidov-Kesar
objavljeno: 15.11.2012.
